Учитељ

упуство 80!

биљка која не успева на српехом земљишту. Он је одиста био „евећа, која осветљавајући друге, себе сагорева“ како је он врло чеето говорио ве за себе, већ за учитеље уопште.

Ми се дивимо ње овом раду и безграничној трџељивости и уз викујемо му: Слава му!

2.–1.—1900. г.

Лесковац.

ДдН.л.

ПРОСВЕТНЕ БЕЛЕШКЕ Ка -

Њ. Преосвештенство Епископ шабачви о учитељима. Епископ шабачки г. Димитрије путовао је прош. године по својој епархији, и о том свом путу поднзо је извештај Архијерејском Сабору. Из тог извештаја наводимо ово:

„И у другим корисним стварима, У којима је потребна просвећена иницијатива школованих људи, свештеници узимају данас много мање учешћа, него ли што су то некад чинили. Од стотине свештеника у мојој епархији свега су двојица повереници Књижевне Задруге, а свега 95 њих њени су чланови. Задруга земљорадничка нема више од три — четири покретача међу мојим свешттеницима. Међу њима нарочиту похвалу заслужује један, који је томе послу сав предан, и чијим : су ваувимањем основане неколике такве задруге и у местима удаљеним од његове парох је. Учитељи за обе ове установе показују више устзлаштва. У каламљењу п пчеларењу има прилично свештеника, који народу предњаче али су и у томе уступили учитељима првенство. Па и самом свозе удружењу свештеници данао не поклањају онакву пажњу, какву би требало, нити се ва његове радове интересују онако, како је изгледало при установљавању тога удружења. Многи од свештеника нити су чланови удружења, нити примају његов орган. Томе има више узрока, али између њох главну улогу играју ситни рачуни, по којима се свештеници изговарају онако исго, као и 84 куповину књига, дж од својих скучених срестава не могу баш ништа да одвоја п за ту потребу. А како у том погледу сгоје према свештевицима учитељи Они са највећом готовошшћу одвајају залогај од уста, ла притеку“ свакој хуманој и патриотској установи у помоћ, да помогну своје удружење и ортан, да путују у даљна места, те да што науче, чиме могу бити од користи и школи и околини.

Свештеници су већ по одавно пустили преда се учитеље. у свима пословима. у којима су они некад предњачили. ( тога ве код њих опажа -назадак У интелектуалном раввијању, док учитељи иу том поглељу нагло напредују. Колико су у 19ме учитељи одмакли, видн се по томе, што су се многи између њих јавили као овбиљни писци, и што је њихов друштвени орган постао зборник врло взљаних. стручних расправа. Свештеника мало има као писаца, и орган им није на оној висини, на којој је учитељски. Кад се узме у обвир, да се приправнини свештенички“ дуже школују од приправника учитељских и да из школе износе ваљану опрему са своју струку, онда и овој појави треба тражити узрок у оном индпферентивму,. из кога потачу и остали неуснеси нашега свештенства, :