Учитељ

ПРОСВЕТНЕ БЕЛЕШКЕ 809

изјављује жељу: 1. да те нове установе не буду на уштрб настави и да не задају учитељетву нов посао; 2. да школски лекари посвете пажњу своју поглавито оптерећености школске деце и учитеља, као и многобројности учечика у појединим равредима, што може послужити развитку многих дечјих слабости; 3. да се учитељи не ограничавају у слободном избору лекара ва се бе саме, па и у случајевима тражења лекарских сведоџаба ва осуство. 4. да се у школске хигијенске комисије бирају и учитељи с правом редовних чланова. Скупштина тражи ва учитеље нарочите курсеве, у којима би се предавало о првој помоћи при наглом побољевању школеке деце и при повредама.

Подизање школских купатила ствар је велике вредности и ва похвалу. Само би се у томе случају пожелело још и ово; 1 бесплатна купатила; 2. ва свако дете да се установи нарочита одаја за свлачење и облачење; 3. да свако дете има оде ито купатило; 4. деца да.се не купају у општим басенима без помоћних средстава ва пливање; 5. у одаје ва купање да се не пуштају деца која се неће да купају; 6. после сваког купања лак покрет тела, да се отклони навеб.

Школа против алкохолизма. — У Паризу на позив министра просвете вапочето је од године 1895. учење у школама против алкоходивма. И ва три године добило се уверење, да је сасвим могуће спасти земљу те беде, само ако се буде методички и енергично васпитавала омладина против алкохолизма. У Белгији, Енглеској и Спојеним Државама на тај начин п стигвут је неочекиван успех Но то васпитање школске деце мора се подешавати према порасту и развитку њиховом. Али у томе погледу не треба ни од школе све очекивати. Тога ради оснивају се приватном иницијативом, и равна удружења у истом смеру, те иду ва руку "томе, да се ученици, који се у школи васпитавају у томе правцу, и У доцнајем животу понашају како треба, те да корисно изводе све оно, чему су се раније научили.

Дечје књижнице у Енглеској. — Једно од важнијих васпитних средстава у Енглеској јесу дечје књижнице (ЈиуепПес 5гагу). Те су књижнице основане у тежњи, да се деци даде прилика за читање одабраних списа, према њиховој моћи примања. Нема народа који би се као Енглези могао похвалити богатим ивбором књижица, намењених омладини. Не може се оспорити истина, да се према броју и каквоћи тих списа може судити о душевном напретку сваког народа.

Дечје књижнице у Енглеекој бивају обично спојене са књижницама, наме њеним народу, којих има у Великој Британији ва 700 у разним крајевима. Енглеске књижице ва народ датирају свој постанак од године 1850. Заслугом познатог Еварта, који је у енглеском парламенту поднео законски предлог, да сваки судски обвезник на сваку либру плаћа 4 пена за осзивање народних књижица, и данас је та врста пореве уведена у 330 градова енглеских. Ливерпул је био први. град у Енглеској (г. 1865), који је основао књижницу ва децу, а садаих има у Енглеској на 106. Сваки, «који је имао прилике да се упозна, са устројством тих дечјих књи“ жоца, био је веома задовољан. Осим одаја ва читање, оне још дају деци књиге и у поелугу ван читаонице. Многе те њихове читаонице имају велико мноштво књига; тако на пример каталог кљига дечје књижнице у Единбургу броји 92 стране си·тна слога. Школска управа у Енглеској ивдала је учитељима варочиту наредбу, да евојим ученицима препоручују похођење уметничких вбирака, мувеја м народних, управо дечјих књижица, Да би те дечје књижице што боље одговориле памењеној вадађи, гајп се иввесан однос мамеђу учитеља и књижничара Дечја књи-