Учитељ

808 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

Ра но ив јутра долаве деца у школу, где се усмено занимају, слушају вавимљива читања. После подне играју се слободно и по вољи у школском дворишту. У те школе о распусту иду само деца која су вољна. Расход за те шкоде покрива се добровољним приловима појединаца.

Народност шволске деце у Пруској. — Школеке деце у Пруској било је год. 1886. 4,828.257, год. 1891. 4,916 476, год. 1896. 5,256.826 Као и у другим земљама, тако и у Пруској расте број деце по градовима, а опада по селима. Колики је број деце разних народноски и како се мењао од године 1886. до године 1896, најбоље се види из ових бројева: Деце, која су говорила само немачки, било је у години 1896. 4,188.958 (год. 1886. 4,426.679), само пољски 557.426 (503.064), пољски и немачки 90.206 (72.740), кашубски (пољски, 89 (године 1891. 8565), кашубски и "немачки 6 (год. 1891. 344). литавеки 11.541 (12.754), литавски и немачки 8.605 (8.398), лужичко-сриски 9722 (9961), српски и немачки 9930 (4419), другим словенчким јевицима 12:631 (8761, слов. и немачки 1450 (2828), дански 92.492 (24652), дански и немачки 1855 (1627). Дакле било је год. 1896. деце немачке народности у Пруској 719.049, што чини преко 13%, све школске деце у Пруској и показује, да у Џруској живи најмање 4 милиона друге народности, поглавито, разуме се, Словена. Занимљиво је, да пруска статистика не вна, којим словенским јевиком говори 19.631 дете. Занимљиво је такођер, да број пољске деце, поред свег притиска германизације, веома расте. Само у ВестФалској, Поринској и Хановеру, дакле у земљама потпуно немачким, набројано је на 10.140 деце пољске народности

Најдужи дани у Европи — има место Рејкјавик на Исланду, где траје

лети дан 3 и по месеца, (а зими толико исто ноћ); даље долави шведско место

. Торнеју где најдужи дан траје 21 и по сахат. У Петрограду траје најдужи дан

(лети) 19 сахати а најкраћи 5 ес, у Штоколму 18 и по, и бипо у Берлину и Лон-

дону 17 и по и 6 и по. На полутару целе године су подједнако дугачки. Код нас је најдужи дан 16, а најкраћи 8 сахати

Брзина кретања. — Пуж пређе ва секунду 1 и помм,, човек ва исто време пређе кораком 1'/, м, на клизаљкама по снегу 25/, м, ток брве воде пређе 4 м., лађа Ае; м, балон кад је тихо време 6, м., мешовити влак железнички ем хрт 7. м., мува 7.; м., брзи пароброд 8;; велосипед 9. м., обичан вотар и брзи влак 10 м., лађа торпедњача 11. м., човек на кливаљкама, по леду 116 Мм., брзи коњ 12. М. најбржи влак 16.6; М, морски вали при бура 22 м, т зв. муњевити влак 98.. М., голуб писмоноша 27 м., вихор 39 м, оркан 45 м., ласта 67 м., најјачи циклош 116 м), звук кров ваздух 337 м., ђуде ив топа 448—583 м. ва секунду. Месец _у путу своме око земље пређе ва секунду 1012 м., дакле више од километра Земља прејури ва секунду 29.) КМ, или преко 30 километара ва секунду, електрична струја кров каблове 4000 кв. м, з жицом над земљом 11.690 к. м. Али све то вије ништа према брвини којом путује светлост, која прелази ва секунду 311.000. Да би светлост дошла од месеца до нас треба јој мало више од секунда; а од сунца до нас путује светлост 8. минута и 16 секунада.

Школски лекари и школска купатила. — Осма екупштина »„савега немачких католичких учитеља“ донела је ову резолуцију:

Скушиштина са задовољством прима к знању, у интересу здравља школске омладине, вест о подизању школских купатила, као и установљење (по градовима и већим општинама) „комисија ва штићење ученичког вдравља.“ Ну у исто доба