Учитељ

680 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

што се њиме служио тај, што се прецењивала интелигенција у свој

евојој целини, или бар један део њен Данашња пак педагогија не присваја више гледиште, да циљ оправдава срества, и одбацује такву помоћ, која је у суштини само порок, чак и када би се с помоћу њега могли постићи какви внши циљеви. Она не стоји више ни на томе гледишту, да знање цени према његовој опсежности; она га при васпитању цени само према ступњу, по коме је произашло из непосреднога, а не посреднога интереса.

Сем тога, учитељ се излаже другој једној опаености, ако се одвише служи частољубљем при васпитању. ба негом характера, душе, исти је случај, који и са негом тела: лек, који се у одвећ великој мери употребљава, чини тело, желудац, неосетљивим, и најзад доводи дотле, да тај лек више не утиче на тело. Исто је то и при развијању частољубља. Ако се при свакој ситници апелује на частољубље, ако се, као оно дадиље, не зна ништа друго да ради, већ да се непрестано утиче на частољубље, па у томе, као по некоме плану, тера до крајности, онда ће деца напослетку постати неосетљива према признањима и пехвалама, она су се научила на уобичајене придике, и с тога их често слушају с видљивим знацима презирања. К томе долази још и завођење ка притворству, јер се васнитаник по кад што претвара, да сва та саветовања, која је тако често морао отрпети, на њему производе силан утисак; у ствари пак она у њему порађају само презирање и потемех. Његово је чаетољубље затупљено.

Повучена је и трећа граница, коју не смем прећи, упливишући на частољубље. Колико је потребно, да се частољубље и на најмањи надражај појави, толико се опет с друге стране не сме утицати на њ прекомерно, до болешљивога раздражења. Људи, којима је частољубље сувише лако надражљиво, неће ее готово никада лагодно осећати у друштву с другим људима; евака шала, која се на њих од-

_неси, кињи их, вређа, тако, да најзад избегавају свакога, постају чак и човекомрсци, не би ли се само уклонили испред свега онога, што би их љутило. Врло чеето они тога ради презиру све људе, и њихова љубав ка ближњима изумире. Наравно, да је е тим стањем врло често у вези сујета и прецењивање самога себе.

Не, ученик треба да брани своју част, али оп треба исто тако и да отрпи, да „разуме“ шалу; не треба одмах да плане, чим се направи каква шала на његов рачун, Ко се одвише лако раздражи, увреди, ко и при најмањој ситноци уображава да ће његова част, његово достојанство, или његов углед претрпети каквога уштрба; тај је тесногруди витничар; то је тачка, која би се веома радо толико