Учитељ

У КОЛИКО И КАКО МОРА УЧ ГТЕЉ УТИЦА 17 НА ДЕЧЈЕ ЧАСГОЉУБЉЕ 681

вадула, да постане круг. Струне су частољубља одвећ нежно затегнуте, и оно готово без изузетка тежи ка сујети и славољубљу.

Кад су тако на све стране повучене границе у којима се смемо кретати, и које не смемо прећи, утичући на частољубље, онда се морају с највећом брижљивошћу изабрати и употребљивати мере за његову негу. Тиме смо пришли трећем главном делу наше расправе:

На који начин сме учитељ утицати на палоРИЊо свога ваесшитаника, 2

Ш. Средства, којима се изазива частољубље. а) Неподесна средства.

Филантропи су нам још оставили јако раширен обичај, да се премијама награђују она деца, која се на буди који начин истакну. Не само у свима школама, нарочито вишим, но чак и у свима васпитним заводима, који обично нарочито воле да нагласе свој породични карактер, прави се често прекомерна употреба премија, диплома и награда. Управници девојачких института с дељењем диплома и т. 7. могу довести у везу и скривени циљ да праве пропаганду за своје заводе; али у јавним се школама треба оканути те рђаве навике. Па нека чак тај изглед на какву награду и развије живу утакмицу да се у нечему усаврши, ипак је и сувише велика опасност, да ће ученик наћи допадања у јавноме награђивању, и да ће се езима «силама трудити да га задобије. И те к:ко се лако може преварити онај, који раздаје премије, може оцениги само готово рело, цртеж, писани састав, место да оцењује сав озбиљни труд, сав велики на: пор, који је чесго птетходио некоме раду, који је баш остао ненаграђен; јер се у већлни случајева не оцењују уложени труд у сврзпени рад и стална воља, већ само већа даровитост, која допј/пта ученику да с мало труда стекне премију. И у колико то с једне «стране иора огорчити онога, који није нгграђен, толико ће исто е друге стране бит). опасно по награђенога, да не уобрази нешто у свој дар и у свсју личност, те да гордо и презјиво погледа на своје друтове.

Салцманове таблице „заслуга“ биле су његова грдва заблуд:, ма да је он иначе веома :аслужан на педагошкоме пољу. У њима је свакоме детету увек било јазно предочено, ко је најдостојнији, али је исто тако сваки мсгао јхено представити себи своје заслуге. Шта, да, се | ади, и ако се учктељ један пут превари, те место да награди достојнога награде, награди оногг, који је ње недостојанг Зор услед тога неће бити јако понижен онај први, и зар неће омај други по-