Учитељ

682 РАСПРАВЕ и ЧЛ НЦИ

дићи и сувише нос у висе Исто ву так) неразумна и нека за зештањг и стипендије, којима је циљ да некоме еиромаху пруже помоћи, али свагда наводе као услов, да се сам) најдос гојнији изберу. Џа зар су сиромави баш увек д стојнији, или зар су достојји баш увек сијомавиг У какав тежак положај долази услед тога учетељ, коме је стављено у дужносл да предложи некога! Ако: је пак учитељ стављен у такав положај, ја мора приходе од таквих завештања, ја подеп на тај начин, онда ће врло пажљиво. морати покушати да предупреди понижење ненаграђенога, као и развијање гордости код награђенога. Пре свега објасниће овоме, да је п по рај св» нагр: де он ипак још врло „алеко од најмишега савршзнства, и то у свакоме погледу, како посеснсм, тико и општем. Али је иш:к најбоље са свим изост: вити премије.

Исто то важи и за расписане награде; у доба васпитиња оне могу врло лако да наведу дете да постане охолим. Симо узгред треба тапомену и, да се у срцу нен:грађенога детета врло лако може развити завист. Утакмице у угри још би и могле да се завршују дељењем награда, но то је само игра, а не оцена његове целокупне духовне и моралне вредности. Али и у томе има оп: сности, јер изгледа веома сумњиво, да је од користи по развиће дечјега гара«тера, ако већ у раној младости чата у нов нама своје име, као победника, свију других.

"Опаеност лежи у томе, што се сзе то одиграва јавно. Ступање у јавност чак је и за одраслог: велико кушањг, да постане славољубив а камо ли за децу. Премије, цак, и распиване награде деле се јавно, и тиме врло лако доводе ученика у опасност да постане елавољубив. Услед тога треба учитељ развијајући частољубље, да избегава у извесној мери јавност, и да свему ономе, што се јавно одиграва, приступа само е највећом палњом. Тако н, пр. ту пажњу треба обраћати при декламовању иди соло невању пред већом губли-. ком пр: школе) им свечаностима. И ма колико да јз то у стању да ути'е на јачину воље, и да је у стању да победи прекомерну плаш'ивост, ипак то може начинити сујетним и славољубивим онога ученика, кога често за тако што изаберу. -

Сем тога има још један обичај, који је у већини шкож уведен, али је врло згодан да надражи славољу бље, а то је: уобичајено. давање оцена. Цилер са свим отворено говори у својим делима аротиву њих и заиста се могу против њих навести многе оправдане и тешке сумње. До душе с: свим је оправдано гледиште, што их у основним школама сматрају као везу између школе и дома; али њиуово значење остаје ипак у засечку. Ако су оне за то