Учитељ

694 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ -треби и код деце, јер она треба тек да се развију; она треба и морају прво да упознају своју снагу, морају се навићи да оцењују. у коликој су мери у појединим наукама напредовала. Ко их само куди _тај ће их лишити храбрости, и уништиће радост, коју осећају при раду. И домаћз васпитање чини у томе погледу грдне омашке; често мисле родитељи, да баш тако привилно раде, ако се покажу према деци одвећ тврди, не показујући им никада своје задовољство са, њиховим радом, али то је погрешно; када дете никада, па ни при своме највећем труду не буде похваљено од стране родитеља, макар

о ради уложенога труда, онда ће оно напослетку изгубити еву вољу за рад. Та ја нисам у стању да урадим нешто добро, па нашто дакле да се узалуд напрежем! мислиће оно, а услед тога му се смањује воља и нестаје тежња за радом. Признање, пак, које се одаје његовим радовима, дејствује на њега као мајска кишица, која све окрепљује. — До душе, и признање мора имати својих граница. Пре свега мора бити праведно, и не сме се изопачити у „ковање у зве. зде“, Ако родитељи, пред учитељем, у присуству детињем, кују у звезде свога синчића, као да је он већ највредније, најбоље и пајблагородније дете на свету, шта ће оно онда морати мислити о учитељу, када овај буде приморан да га укори или казниг Ако пак учитељ оцењује радове својих ученика само речима: врло добро, изврсно и т. д, какво ће онда сиђушно мишљење имати деца о оним великим и важним личностима, о којима уче и за које се употребљавају исти изразиг! Зар они неће на тај начин дотле доћи, да себе почну упоређивати са тим мисаоним херојима2 Зар се тиме неће потстакчути баш супротност частољубља — сујетаг Зар неће деца малакати у својој тежњи, чим почну уображавати да су већ савршена у своме делањуг СО тога се и препоручује пажња при употреби хвале... Ако се климне главом у знак одобравања, или ако се дете само по"ташше по рамену, то је већ довољно. Исто тако не треба учитељ да. падне у погрешку, у коју упадају родитељи, те да изрекне признање жао општу оцену учениковога рада; у томе св облику може оно упо: "требити само на крају семестра иди године. Ако се, пак, по катшто изрекне некоме ученику признање за рад, на пр. приликом ревизорове посете, онда увек треба прикривено нагласити, да се у тај мах зажмурило над његовим недостацима. Али за поједине добро извршене радове не треба се уздржавати од хваде. Ако деца, приликом екскурзије пролазећи кроз неко место, иду лепо у ногу и лепо се понашају, као што им је учитељ препоручио; или ако се учитељ уклони из разреда, а они мпак продуже марљиво своје радове при највећој "тишини, — тада учитељ треба да рекне: „То је добро било!“ И на