Учитељ

У КОЛИКО И КАКО МОРА УЧИТЕЉ УТИЦАТИ НА ДЕЧИЈЕ ЧАСТОЉУБЉЕ 695

одравлим људима да се посматрати успех оваквога признања, кад на пр. командир похвали своје људе у чети, да им је парадни марш био савршен. Воља и пажња расту, а напрезање достиже свој врхунац.

Тиме смо додирнули већ и виши ступањ празнања — хвалу. Што је за похвалу, то треба и хвалити. Нарочито су мала деца врло примчива за похвалу, и она на њих најјаче и утиче; она се труде да буду добра, ако ћемо их за то похвалити. У осталом, разлика између похвале и признања није баш одвећ велика; само је похвала, више јавно признање, и с тога треба при њеној употреби бити још пажљивији.

Па и награда изазива частољубље. Ну врдо нам сумњиве из гледају наравне награде у облику врвце од ордена или исписивање оцена на табли, као што смо горе поменули, а тако исто и стварне или новчане награде. Али ипак се могу употребити при васпитању. Истина у школи их нећемо на сваки начин моћи употребити, пошто школа нема на руковању предмета за награђивање, или их бар не би требало да има. Напротив, пак, не изгледа нам опасно да отац награди вредноћу свога детета, купујући му час давно жељени пе. рорез, час кутију са бојама, чав лопту, а о Божићу и какву лепу играчку. То ће учинити, да се деца с вољом и љубављу предаду ономе поелу, за који их награђујемо, и да се тако навикну на вредвођу. Ове родитељске награде, пошто нису јавне, нису премије или новчане награде, за које смо горе рекли, да их треба као штетне одбацити. =

Паметан ће отац, наравно, бити врло опрезан при употреби награда, и нарочито ће се тога чувати, да не награђује једно дете онда, када друго куди. Учестано давање награда, још је опасније но јавна похвала, јер је врло лако могуће, да ће се дете упињати да учи само с тога, да би добило ону ствар, која му се допада; њему ће бити циљ да задобива материјалне награде, и занемариће идалне, као познавање своје личне вредности и задовољство родитеља, које треба да му буде највећа награда. :

Још ћемо у већој мери покренути частољубље, ако покажемо извесно поверење према детету, одновно ученику. Ако му дамо неки рад, а при томе му у неколико нагласимо, да смо уверени, да ће он то добро извршити; он ће тада тежити да се покаже достојним тога, нашега поверења; он ће се из све снаге упети да задобије похвалу, те да се на тај начин увери, да се у њему нисмо преварили. У след тога јачаће у његовоме српу љубав и оданост ка учитељу; дете ће бити благодарно за лепо мишљење, које о њему влада. На тај начин треба с помођу указанога поверења, пробудити и развити ч:стољубље«

44%