Учитељ

и док траје њихово школовање, она имају истоветан јеловник, истоветну строгост и љубазност; истоветну наставу као и потпуно једнако поступање од стране свих старијих и предпостављених власти. У погледу педагошком ово има нарочито значење и особиту важност. |

Ако сада упоредимо ово стање, овако поступање и основно васпитање са начином посебне и заједничке исхране наших ђака у Београду, осталим варошима и варошицама а нарочито оно, како се заједнички исхрањује наша школска омладина по нашим селима, (која су од школе удаљена), онда ћемо имати страшну слику на нашој страни. Већина наших ђака по основним и средњим школама трпи велику оскудицу у стану, оделу и храни.

Сетимо се само онога, како се исхрана врши по нашим сеоским основним школама, где само два три ђачета једу белу, добро умешену и печену погачу, а поред тога имају у својој торби и своме застругу довољно суве сланине, добра сира, кајмака, а често и печења, а сва остала деца која седе за истом „софром“ у место свих тих јестива (којима у изобиљу располажу два три њихова друга) држе у сувим ручицама по комад недопечене, окореле и буђаве проје (чија старост износи 8 дана!) и по главицу црна лука или пресан краставац и то грицкају као миши и завидљиво, жељно и помало пакосно погледају тамо где се види сланина жута као смиље; погледају на леп и „апетитлих“ сир, кајмак и оно „пусто дебело овнујско печење!...“

Деца, која имају пуне торбе разних укусних ђаконија у довољној и изобилној количини, с неким несвесним презрењем гледају на све остале своје другове који ни у торби ни у рукама немају ништа друго до комад буђаве проје и главицу црна или бела лука, или, једну, незграпну краставчину !.... Сва Та остала деца, сва та наша школска „већина“ с нарочитом чежњом и завидљивошћу гледају и по-

гледају у она своја два три друга, који поред лепа хлеба, имају и довољно мрса.

Ето, без даљега дуљења, ту почиње и ту се зачеђава завидљивост, мржња и помишљање на освету међу невином децом још у основној школи; ту се почињу стварати пла-

нови на освету, и ако ни први ни други нимало за све" То