Учитељ

грана људскога знања које је у животу потребно! А сем тога, од ове суме, Париз снабдева све ђаке — без разлике имовнога стања и друштвенога положаја — свима школским потребама, у које долазе књиге, прописи, пера, мастило, таблице ит.д. ит.д. Свако дете, које прими

разне књиге на једногодишњу послугу, дужно је да их добро чува у исправноме и неповређеном стању. А ако неко дете коју књигу поцепа, избрља или мастилом поквари,

онда његови родитељи морају купити нову књигу и предати учитељу. На овај се начин деца још из малена навикавају

да све своје ствари добро чувају а не да их упропашћују, као што је то у нас „обичај“2!... -

Овај француски систем снабдевања ђака свима школским потребама могао би усвојити и наш Београд, и по свој прилици не би у томе ни мало погрешио...

1 Ту се предају равни предмети, као: француски, енглески, немачки, шпански и талијански језик; рачун; трговачко законодавство; књиговодство; стенографија; лепо писање и калиграфија; примењена геометрија; отпорна снага разних материја; индустријско цртање; кројење разног мушког и женског одела: вештина, руковања аутомобилима и велосипедима; вештачко цртање; малање на порцулану; хигијена, певање; свирање на виолини и осталим инструментима; итд. итд.

Ко год се не осећа довољно јак у некој грани знања које је његовом занату потребно; ко год ма у чему осећа неку празнину, он само увече дође у своју оближњу школу (уместо да иде у кавану!...) и тамо учи оно што хоће; нико му не тражи никакво плаћање, али се тражи ред и приљежност. Наставници и наставнице стоје под контролом државне власти и предају веома вешто и веома ревностно за ову разноврсту публику. Награда им је у томе, што учећи друге, уче себе, п што оне, који се добро покажу као наставници, влада одликује разним орденима. Ову је установу основало помишежничко друшлаво (Авзосјаноћ Ројувећпапе) још 1830 године. А установљена је зарад ширења просвете у саму масу народа. Основали су је некадашњи (апсјепа) ђаци Политехнике. Године 1869 овој је установи од стране државе призната општа корисност за ширење знања у најшире слојеве самога народа. -

Године. 1900, установа је ова одликована са четири велике (ацасте стада Ргтх) награде на париској изложби.

Предавања ова могу слободно походити и странци езију народности. Потписани је присуствовао предавањима из енглеског језика и француске књижевности. — Почасни је председник ове установе г. Бруардел, бивши ректор Медицинскога Факултета. - -

# Потписани је још 1878 г. као ђак 1. раз. основне школе у Београду (Савамала!) имао прилике да упозна сина једнога београдскога свештеника, који је као гимназиста |. раз. перорезом жренички кварио по кући столове, столице, сланице. итд. Доцније је тај, као државни хазнадар учинио дефицит и ено га и данас у Пожаревачком „заводу“ где се учи реду п поштовању туђе својине!.....