Учитељ

106

сред Београда у два разреда ниједно дете није могло да објасни нити уопште да да израза, да је колико толико разумело смисао ове последње реченице. Сва су деца објашњавала ту изреку везујући је за конкретне и њиховом духу приступачне појмове. Кад је учитељ упитао једно дете које се само јавило да објасни оно је овако почело: „Молим господине, то је кад моја сестра увуче шарен конац у иглу. па везе“ итд. И без ових примера лако је појмити, да деца · те апстракте, сухопарне, крње и штуре, често пута и нама необичне мисли и реченице, не само не могу лако, него често и никако и не схвате.

Све ове замерке тичу се само првог дела буквара. У другом делу буквара где су велика слога такође има много којечега чему би се замерило. На пример: Њушкарало њушкара, бушкарало бушкара; Из ствари малене ето брзо големе; Ласкавац се претвара; С туђа ата на сред блата; Једна штета сто грехота; Како право тако здраво; Језик торе посече него сабља; Ћивер-коза ћиверица, ћивер-сина породила и унука суманита: Шта је то»; Ђипила на њега и ага и врана; Грла баба лан да јој прође дан. ___(Са колико је непажње рађен овај буквар види сеи по томе, што су употребљена на два места слова која још нису пређена. Тај је случај код слова 7, где је 9 употреб-_ љено за седам страна раније у реченици: од свађе ништа луђе; и код слова А, употребљено је 5 на шест страна раније у реченици: Ако Бог да и срећа јуначка. |. овај буквар није и без ортографских грешака. .

(Наставиће се)