Учитељ

444

дукти апотекарски. На операцију, на упућивање у болницу гледали су, као на нешто страшно, изузетно, необично, које се допуштало само у крајњем, очајном, случају. Такви погледи на лекаре и лекарску помоћ почели су се мењати тек у току последњих дваестак година, јер како би се иначе могао протумачити однос друштва према ра_ ционалнијем уређењу лекарске помоћи онако како то захтевају лекарске науке и техника, па ово силно намножавање лекара специјалиста, па толика употреба лекарских операција и она велика примена тако званих дијетских и физичких начина лечења (лечење водом, светлошћу, електриком, климом). Свима тим начинима лечења у огромној већини случајева благотворно се можемо користити само у специјалним заводима за лечење под осмотром лекара-специјалиста, или дужим бављењем у дотичним климатским станицама (климатско лечење). Из таквог положаја савремене лекарске науке само собом истичу практични задаци обезбеђења рационалне лекарске помоћи. Очевидно је да свакоме учитељу треба дати могућности: Дрво, да у месту свога становања добија општу медецинску помоћ, друго, да неко извесно време пробави у ком већем центру те да се тамо користи правом специјалном лекарском помоћи у

дотичним заводима, под осмотром специјалиста и, најпосле,

треће, у случају потребе да оде у ма које место одређено за климатско лечење.

С руског

Свет. С. Џоповић учитељ.