Учитељ

448

а од 6–10 фантазија, од 10—11 механично памћење, а од 11—12 расуђивање, генерализација појмова.

Кад знамо ову скалу духовног развитка и радње које се јављају у ком периоду треба да се запитамо: смемо ли ми при прављењу наставних програма превиђати све то и давати деци она знања која не одговарају добу њиховог развитка2!

Као год што су одређени тачно ступњи духовног развитка исто тако су испитани и ступњи моралног развитка човековог. Тако: зна се да у млађим годинама превлађује зависност и приврженост родитељима, у средњим потчињавање неком ауторитету страном, са убеђењем или силом околности, и најзад самоуправна зрелост.

Науком је утврђено да се индивидуални и колективни "развитак подударају. Човечанство је у своме културном развитку пролазило кроза све оне мене и у духовном иу моралном развитку кроз које пролази свака индивидуа. Према томе и настава треба да се тако удешава да васпитаник улази поступно у ове компликоване одношаје садашњости у културном погледу а у моралном да добије поступно ону слободу која одговара његовом развитку. Тако распоређивање градива зове се распоређивање по културно-историским и генетичким ступњима. Тако распоређивање је једино, заиста, које има научну основу а свако друго је несистемско и произвољно.

Наставни предмети дају нам градиво за васпитавање. Које наставне предмета треба унети у наставни програм и који од тих предмета треба да буде као средиште целокупне наставе то није лако одредити. Ми смо напред изнели принцип да она знања имају највише вредности и значаја за живот која могу производити највише васпитних интересовања. Такви су предмети: религија, историја, земљопис, срп. језик, рачун с геом. облицима, певање, цртање, гимнастика. А како смо рекли да је задатак васпитања разви_ јање моралне воље то се за средиште наставе мора и узети

она група предмета која је носилац моралних знања. То је

# Н; пр. смемо ли ми у ћ, ПЦ, Ш раз. задавати деци таке ствари где се тражи генерализација, стварање појмова, закључци и т. д. Или смемо ли ми пропустити прилику да не научимо децу чему механичком онда кад је његово механично памћење најјаче:

па аза а ес со бавсао 26 све ла:

наше.

а ла

5 5 3