Учитељ

455

на том острову привежу жену за какав стуб или за стабло,

па је онда шибају. У новој Каледонији казује нам Де Роша, жена не смије да једе заједно с мужем: њезин стан није у кући, гдје муж обитава, него у каквој споредној шупи; најтеже послове мора да врши жена и с њом се поступа, да не може горе бити.

Код афричких Црнаца, код Хотентота и Кафра врло добро опажа Камбел (Сатрђећ), да жене врше најтеже послове, а да јој муж никада неће притећи у помоћ. Оне ору земљу, граде куће и вуку терете заједно с воловима, мулама или магарцима. Једном ријечи све послове, који се сматрају као ниски, дају се женама. Тако би онеу тим крајевима, по тежини њиховог рада, биле и ковачи, кад ковачки занат се не би сматрао као неки почасни рад. Кафрерији се ковач називље „љекар жељеза“. У неким ди-

јеловима Африке има племена, хао Сулима, код којих се

берберски и хируршки занат сматрају као недостојни ч0вјека, докле шивење и прање рубља се цијени. С тога код тих племена жене су бербери и хирурзи, а мушки шију и перу хаљине (Рат). |

Жена у овим и сличним крајевима, која потпуно личи примитивној жени, жени у прошлости, роб је, који врши најтеже и по тамошњем мишљењу недостојне човјека послове; докле човјек „неограничени господар жене“ се бави једино ловом или иде да ратује. У средњој Африци, у Меланезији, жена не дијели никада ручак са својим мужем; њезина дјеца је презиру и не слушају је; а врло често домаћин је туче без икаква узрока. И свугдје, јер на основу злокобног закона навике, ова биједна створења подносе та мучења мирно, без и најмањег негодовања. Ако их запитате, јесу ли задовољне са својом судбином, оне ће вам одговооити, да јесу, јер је то право, да тако човјек с њима поступа.

У предјелима, гдје је цивилизација допрла утицајем Маура, скоро није ништа боље жени, него што је код црнаца. У Сенегамбији оне обрађују земљу, носе терете и хране животиње. Шта више немају среће, да заједно једу са својим мужевима; али за то морају да му држе узенгије,

кад он узјахива коња. М за све те услуге, њезин је човјек