Учитељ

458

У Тибету, прича нам Турнер, гдје је цивилизација допрла, али само у теократском погледу, са женом се блажије поступа, премда многи тешки радови спадају у дио њој; као обрађивање земље и трговање. За награду свака жена мора да испуњава брачну дужност удате жене и напрам браћи свога мужа. Под изликом љубави, жена у Тибету ужива велике слободе; јер овдје злочин преступнице је посве непознат и мужеви навикнути већ одавно на диобу своје жене, не гледају на то. |

У Кини, гдје је монголска раса остварила у свом начину један виши облик цивилизације, и ако се жена не тиранише, ипак се сматра као неко ниже биће и држи се у вјечитој потчињености. Када неки Кинез има само женску дјецу, онда вам каже, да никако нема дјеце. Чим се Кинескиња уда, онда сва њена слобода престаје: „У дата женска, каже један кинески писац, не смије да буде у кући ништа друго, до ли као нека сјенка или као неки одјек.“ Она не једе ни са својим мужем, ни са својом мушком дјецом; дужност јој је да служи при столу тихо и да припаљује луле. Она не смије да укуси она јела, што су остала иза њезина мужа, па чак и иза њезиних синова, него се мора задовољити најпростијом храном. (Хик: „Кинеско Царство“) Напошљетку Кинескиње, опажа Г. Е. Симон у своме чланку „фамилија“, што је изишао у „МопуеПе Кеуце“ г. 1883.,. искључене су из мираза, немају право ни нашто друго до ли на неку покретну прћију приликом удадбе. · -

У Бирманији, гдје су жене донекле слободне, и ако је код њих помијешана бијела са монголском крви, ипак ужи-_ вају по закону врло мало права. Као некад у Риму, каои код нас, што се забрањује жени доћи на света мјеста (у олтар н. пр.), тако и Бирманкиња не смије ступити у унутрашњост једне суднице, него мора чекати пред вратима. Једном ријечи Бирманкиња је једна ствар, којом се по

вољи располаже и која се по вољи може купити и про-

дати. Отуда проституција и код бирманских дјевојака је јако развијена (Хокс: Унив. истор. пут.).

У Индији, гдје је још утицај аријанске крви надмоћан, судбина жене није ништа боља, него у Монголској. То се

најбоље види и из њиховог грађанског законика, — „Ма-