Учитељ

459

нуова закона“, у коме се вели, да жена зависи у. своме дјетињству од оца, — кад се уда од мужа, а кад обудови, онда зависи од својих синова или од очевих рођака; у оскудици ових тад зависи од суверена (књ. М.). Она мора да буде увијек добре воље, да обожава свога мужа као бога, па макар јој и невјеран био. Удовица не смије ни.

изговорити ничије име осим њеног покојног мужа. Тако

прописује тај Мануов закон.

Сонеррат, путујући по Индостану, опазио је, да мужеви обично часте своје жене епитетонима: „слушкиња“, и „роб“, докле оне не смију никако друкчије да зову своје мужеве већ „господару“, а каткада и са „мој Боже.“ Именом звати свога мужа, то би значило највећи прекрашај учинити. Тако исто у Афганистану жена се не сматра другојачије, већ као ствар, која се може купити и продати, кад год то њен „господар“ зажели. Шта више, жена, односно дјевојка, за Афганистанце је јединка новчаног мјерила. За многа африканска племена ту јединку представља „крава“ са којом све успоређују. У Афганистану женска замјењује „краву“. По њиховом мишљењу једна дјевојка представља вриједност од шездесет рупиа; а како код њих се може злочин убиства платити новцем, као што је то случај био и код нас (крвни суд) онда се процјењена свота плаћа дјевојкама. Дванаест дјевојака је требало да се даде за учињено убиство; шест за оскаћену руку, ухо или нос; три дјевојке су се морале дати за један зуб ит.д. (Ерћизопе, слика царства Кабуле).

У Арапској нека племена сматрају за највећу дужност, да понуде своју жену своме госту, да му ноћу чини друштво. У другим племенима опет, н. пр. код Асирских Арапа кад је желио отац да поуда своје кћери, требао их је водити потпуно накићене, на пазар, гдје је морао да виче: „Ко хоће да купи невину дјевојкуг“ То му је наређивао закон његовог племена (Вигсккагд).

Како арапска номадска племена сматрају жене, тако их

сматрају и сједиоци. У Меки не дају људи да се жене уче у вјери, јер би се на тај начин одвише приближили својим „господарима“. Чак неки арапски теолози, упркос Корану,

доказују, да жена не може доћи у рај. У Багдаду прича