Учитељ

464

остварења; они не спадају с тога у опште више у круг психолошког експеримента. Да узмемо као пример питање, да ли ученик извеснога разреда нар. школе боље напредује домаћим или разредним радом > Разуме се, обрада једног таквог проблема захтева особене методе, у којој“ нас · експериментална психологија изневерава, а у којој проналазачки дух и педагошки такт појединих експериментатора велику улогу игра.

Даље, обрада социјално-педагошких проблема захтева много опсежнију примену статистике, но што је зна експериментална психологија. ~

Најпосле, често је до сада превиђано, да је и општа тенденција педагошког експеримента другојачија но што је психолошког. Психолошки експерименат увек тежи томе, да појаве духовног живота које испитује сведе на најпростији случај, да би се што је могућно лакше могли прегледати узрочни комплекси, који заилазе у појаве, које се испитују; педагошки експерименат пак мора, да би могао у школи да се употреби, истраживати духовне појаве дечје у њиховој компликованости и само ређе ићи тако далеко до упрошћавања као што чини психологија. Ми истражујемо н. пр. у психологији памћење помоћу учења бесмислених слогова и, што је значајно, тај вештачки удешени материјал превазилази се тек онда, ако експериментатори буду пред очима имали и педагошке циљеве. Гедагошко истраживање памћења избегаваће, да се толико удали од школскога посла и увек ће полазити од тога, да способности памћења уче-

никовог испита што је могућно већма на. комплицираној

школској грађи. Истина није правпло, као што се често

мисли, да педагошки експерименат ваља да избегава свако |

упрошћавање појава, које испитује; битност експеримента је једна и иста, и у истраживању духовног рада дечјег морамо доћи до шематичких. и упрошћених типских случајева рада под тачно контролисаним погодбама. Али, док је намера психологова управљена на што је могућно веће упрошћавање, дотле је ово за педагога једно нужно зло, те се труди да се, по могућству приближи извођењима школског. рада у целој његовој компликованости.