Учитељ

474

нема никакве разлике, јер и ова припрема и код појединих методских јединица имају један задатак т. ј. да доведу ученике у онај круг представа и мисли, који је потребан за бржу и лакшу аперцепцију (примање) новог наставног градива нове духовне грађе. Разлика је само формална. Припрема код појединих методских јединица је индивадуална, различна од других припрема за нове методске јединице, Међутим овде код наставе читања и писања, није индивидуална и различна, већ има нечега заједничког и општег за сва слова, зато је и називамо одштом припремом. Без ове опште припреме апсолутно се не би могло прићи на правилан начин читања и писања, а сем тога она веома упрошћава и скраћује припрему, која се ипак мора одржати код сваке методске јединице, код сваког новог слова.

Рекли смо да у настави читања и писања треба поћи од реченице. У исто време смо и видели зашто баш од реченице треба поћи. Сада пак важно је то питање, како ће деца доћи до појма реченице, затим до појма речи, слога и напослетку гласа. — Сав овај посао спада у општу припрему.

Општа припрема мора ићи одмерено, ни сувише брзо, ни сувише полако; она мора бити с планом и мора бити

потпуна, иначе ће цео рад припреме пропасти и љуто ће се

осветити не само деци, него и самом учитељу. У целом том послу учитељ још мора увек имати у виду моћ дечјег схватања. Зато се не сме у припреми ићи у апстракције, одредбе и дефиниције реченица, речи, слога и гласа. У ову грешку падају брзи и још неодмерени и невешти наставници. Тако например кад дајемо појам о реченици, била би безразложност и права бесмислица давати одредбу, дефиницију реченице, јер ту одредбу деца не би могла ни да схвате. За децу и за општу припрему довољно је, да деца само осете шта је реченица, да просто разликују реченицу од речи, слога и гласа и ништа више. А то већ није тешка ствар. Треба само живим и веселим разговором довести децу у мисли њихових доживљаја, подсетити их на домаћи живот, на њихове радосне дане, као врбицу, божић, ускрс, _ славу и т. д. и тада разговарати о томе и указивати им на поједине реченице и с њима заједно изговарати. Рецимо