Учитељ

487

какву радњу десетних разломака. Поред те грешке писци су у за датке унели „прачник“ и неке мере о којима деца немају никаква појма.

После овота долазе 4 рачунске радње десетним разломцима. И овде су исте грешке као и код радња целим бројевима. Поред тога пишу разломке овако: 4, д. 35, 18, м. 007. Боље је овако: 4,835 д. !9. 007 м. и тд.

У задацима се спомиње како младићи пију по кафанама, како неће да раде и т. д. Овакве примере треба избегавати.

Најпре су писци израдили један задатак од неименованих бројева, после су казали правило а за овим долазе задаци. Задаци су погрешни. Ево једног: „Неки човек купи вола за 175 д. 50 па хоће да га угојеног прода и да заради 85 дин. Пошто хоће да га прода>“ А где му је трошак око гојења!• —

У овим задацима писци за све материје сем платна веле „тканина“. А зар платно није тканинаг Ништа им не би сметало да су место „штофа“ узело реч сукно.

На стр. 61. погрешно је 0,02 х 3 = 00,6. Ваљда 0,06.

На стр. 62. и 63. има 29 задатака ради вежбања у одузимању. Задаци су већином динари (23). Од њих 29 добри су само 5, јер су из живота и састоје се из више радња.

У дељењу десетних разломака писци су навели само 2 случаја. При дељењу целог броја кад се добије остатак, они веле „треба дописати 0“. А зашто» то нису објаснили. При дељењу целог броја разликом они веле: „треба десетну запету из делитеља избацити а у дељенику померити исту за толико места.“ У место да се каже деци, да се то мења у једнаке делове ради лакшег дељења, они муче децу са неким неразумљивим правилима. —- Међу задацима за само дељење налазе се задаци из множења са одузимањем.

На стр. 69. задаци су за вежбање у све 4 рачунске радње. Њих има 43. Већина их је добрих, али има и смешних. Међу њима се налази, како се свиње гоје. кромпиром, како су мекиње 5 пара како се коњак пече у рђавом казану. Има и један задатак, чије место није међу десетим разломцима (види 11. задатак). Не ваља што се једна иста врста задатака често понавља. Не ваља и то, што су сви задаци само за мушку варошку децу: за женску и се оску нема ниједног задатка. '

Четврти део. Мешарске мере. За овај део г. Срећко ништа није казао: нити да је добар нити да не ваља. Зашто то није учи-