Учитељ

488

'ниоР ми знамо. Ми ћемо да кажемо ово: Овај део требао је да дође пре десетних разломака. Да су они пре дошли, лакше би деца схватила десетне разломке. Да би писци што боље ово објаснили деци они су се бацили у претерану опширност. Они су на ово утрошили равно 17 листова или 34 стране, а то је скоро 2 табака. Све је ово могло да стане у 5—7 страна. У дечјој књизи се ове ствари табеларно ставе, а наставник има то у пољу, школи очиглодно да престави и објасни.

Поред све опширности ипак деци није лепо објашњено о мерама за запремину. Види стр. 81. 86. и 90. Овај део тако је опширно разрађен, да ће се учитељи, који се поведу зи овим, убити радећи са децом, па ипак не стићи циљ. Метарским мерама у осн. школи није толико место дато. Деци се има да да појам о њима, имају се поучити у најнужнијим радњама и то све практично.

(Свршиће се). Раша Митровић, учитељ

Б КЊИЖЕВНА ПОЛЕМИКА

одтовов гл, ЉУВ. И. ПРОТИЋУ И ВЛАД. Д. стојлновићу.

(Наставак) ·

1. Педагошке примедбе. — Према томе, пошто у нашим ре-

чима нема никакве збрке појмова, него се јасно говори само, о

једној ствари, није могло паметном изаћи „ништпа“, како жучно, а

а рмлог, изводе г. г. састављачи. Тај израз више би приличио њихову тврђењу у целој овој излишној тачки.

Г. г. састављачи би хтели на крају тачке да се мало понесу својом педагошком стручношћу. То им оцењивач нигде не пориче. Али је чудновато да два педагога наглашују оцењивачу разлику измећу „избора“ и „распореда“ градива и како то двоје има своје „одређене принципе“. То је одвећ јасно и једном неуком лајику, и без знања „педагошке теорије“ у томе. Какви су ти принципи, то није било потребно наглашавати да је требало да их оцењивач зна, пошто о томе у оцени није ни било говори. а

И све ово чини засебну тачку одговора!

Тач. 4. — У овој тачки под а) тврди се да се на истој (617.) страни „види“ да оцењивачу „за поделу градива служе за углед (2)