Учитељ
БЕЛЕШКЕ
Лохвална одлука. _ Стојећи као јавно гласило вазда на земљишту објективног посматрања појава које се догађају у јавности не можемо а да не похвалимо једну одлуку Министарства Просвете, која је ових дана донесена.
Код нас је као што је познато ушло у обичај тужакање чиновника и јавних службеника у опште а нарочито учитеља. С правом или без права, меродаван или немеродаван, лично заинтересован или из дуга времена лађа се пера ко му драго данас и пише тужбу противу учитеља. Министарство те тужбе прима заводи, ислеђује кажњава оне за које држи да су криви ит. д. Једном речју министарство је просто окупирано тим фаталним пословима и не може да дигне главе. Отуда је било принуђено прошле године да образује чак једну комисију која ће прегледати грдне оптужбе које су достављене Министарству противу извесних учитеља и реферовати шта има у ствари.
Комисија, је свршила свој посао и из њених реферата, по појединим вривицама види се да су /3 оптужаба измишљене, да су производ или партиске нетрпљивости или освете. породичних и других конфликата које немају везе са школом нити са радом учитељевим у школи.
Што је најглавније за те оптужбе и денунцијације није нико одговарао.
Ну као да су меродавни фактори решени да прекину даље с тим.
Као што смо извештени, Мин. Просвете је решено: да преко Крагујевачког окр. школ. одбора подигне оптужбу противу извесних тужитеља и клеветника, који су једног младог и одличног учитеља хтели упропастати.
На тај начин ће, кад искусе законеке последице, стукнути сви они који су навикли да живе од тужакања и денунцирања поштених људи, којима је то као занат.
Превођење учитеља на нове плате и повишице. — Као што је познато 1. јануара 1905. год. извршило је Министарство Просвете превод на нове плате, и повишице према чл. 79 зак. о народним школама. Ну Министарство Просвете држећи се буквално члана 79 законског да се учитељи и учитељице имају превести на плате и повишице по овоме закону при срачунавању нових плата и повишица узимало је свима учитељима-цама, који су по закону од 1882. год. уживали повишице на по 4 године, и имају отоме министарска решења, као да су служили те прве две повишице по новом закону, дакле по 5 година. Тиме су учитељима била одузета стечена права њихова а то је противно земаљскоме уставу. Многи су се учитељи поводом тога жалили Државном Савету, писато је у политичким листовима, а и ми смо у овом листу расправљали то питање и јавност је прилично заинтересована том ствари. Сад је та ствар,-као што чујемо, окончана. Државни Савет је по жалбама неколико учитеља донео решење да је овакво превођење плата било неправилно и да треба да се изврши онако као што смо ми то расправили: да се прве две повишице које су учитељи уживали по закону од 1882. год. не могу никако рачунати на 5 већ само по 4 године. Нека је слава и хвала Државном Савету. -