Учитељ

494

Осуствовање учитеља. — Г. Министар Просвете и Црквених Послова, расписом својим наредио је свим окружним школским одборима, управитељима учитељских школа и школском одбору за град Београд да се Министарству јавља свако одобрено одсуство наставника народних школа, од стране управитеља или председника школског одбора.

У акту којим се јавља о наставничком одсуству означиће се: ко је одсуство одобрио, колико дана и разлог са којега је дотични наставник морао да одсуствује.

Ако би се пак нашло да дотични наставник није имао преку потребу да одсуствује али је ипак добио одсуство узеће се на одговор лице које му је одсуство одобрило.

Распис Г. Министра Просвете о осветљењу. — Г. Министар Просвете и Црквених Послова расписом својим наредио је: да се у месне школске буџете може од сад стављати позиција „освешалење“ само тако ако ученици дотичне школе станују заједно у школском стану или учитељ има вечерњу школу у којој се ради у вече. Џа и у овом елучају позиција не сме бити велика, да се не би и у будуће дешавале разне злоупотребе као до сад!!

Решења Државног Савета. — Г. Петар Јовановић учитељ у Митровици, жалио се је Државном Савету противу решења Господина Министра Просвете и Цркв. Послова, што му је после 6 година одредио повишицу а по закону од 1898. године, о чему смо прошле године донели нарочиту белешку.

Државни Савет узевши у разматрање акта овог предмета нашао је: да решење Господина Министра не одговара закону, с тога га јеу својој пуној седници и понитиио. «

дахвалност. — Г.Ј.Х. Јевтић инжињер овд. послао је Учитељском Удружењу 20 дин. 21. децембра пр. године као на дан трогодишњице од смрти пок. Јулијане Јевтићеве учитељице, његове сестре. Овај прилог учинио је г. Јевтић у место парастоса. Тим поступком г. Јевтић је својој доброј сестри створио најлешши спомен међу њеним друговима, и другарицама а потпомогао је и задатке „Учит. Удружења. Нека је покојници вечан спомен аг.Јевтићу топла захвалност.

Словенски осећај код Руса. — Чешки лист „Уипштељске Новине“, жале се у једноме од последњих бројева својих, на слабо развијени осећај словенске узајамности код Руса. „Учитељске Новине“ пишу: 5

Докле ми Чеси и други подјармљени народи словенски војујемо за словенску узајамност, ма да нам се са свију страна истиче тај наш панславизам као злочин, дотле је словенска узајамност код Руса ваљда сасвим непозната. Код нас се пева: „Рус је с нама, ко прот нама“, али у Русији је пуно људи, који су према нашим невољама сасвим равнодушни, па чак су, шта више, и потпуно сагласни с онима, који су против иае. Па није друкчије ни међу руским