Учитељ

438

губити из вида, да учитељ, као човек образован, мора бити обазривији, од других, према огорчењима и узбуђењима, те према томе више, но ма који други, и да на самом себи испашта сву тежину и горчину њихових последица. Тој карактеристици не треба додавати ништа више. Приговориће се да се учитељи у том погледу користе огромним пре имућством у сравнењу са другим професијама, јер имају дуге и правилне тако рећи, узакоњене периоде одмора; али треба имати на уму, с једне стране, да позната сувишна интезивност рада не може се у довољној мери довести у равнотежу чак ни дугим периодама одмора, а с друге, што отромна већина учитеља нема могућности да се увек правилно користи одморима. На прекомерну интезивност рада учитеља у школско време наилазимо на сваком кораку. Она може зависити од прекомерног броја ђака у једном разреду, односно одељењу, од неопходности занимати се са неколиким разнородним групама ученика, од задржавања и по_ учавања слабих ученика, од опширности наставног програма, који се мора прећи за сразмерно кратко време, и, најпосле, од замењивања других учитеља, на случај болести или одсуства.

Сем таког, тако рећи, регуларног напрезања у школско време, живчани систем учитеља излаже се периодично још "и другим потресима. Држање приватних часова, рад у про“ дужним вечерњим и др. школама и т. д. Сем тога у тај рад може се убројати она журба око испита, који задају посла и-ђацима и учитељу. Опширност програма, неодре ђени захтеви, који се могу појавити на испитима, и по томе она брига о исходу испита, држе учитеље нарочито осетљивије, у стање сталне живчане узбуђености и доводи их до врло жалосног стања, каје се за време самог испита, ·нарочито ако се ови обављају што свечаније, а пред лицем, у

чијим се рукама налази Дамоклов мач, јако испољава. Ако