Учитељ

927

трећа реч. Колико сада имао речи у овој реченици > (Три). Е сад ћемо и то да обележимо испод ове црте која нам означава реченицу. |

Реченица речи. Ове црте треба извући испод главне тако, да све три

нису дуже од главне црте, која означава реченицу. Овде се претпоставља, да су деца научила да броје бар до пет и да су у цртању (припреми за писање) већ учила повлачење црта. Ово обележавање могу и деца на својим свескама оловком исто тако да врше. С децом треба сад исписати помоћу црта још неколико реченица и речи, док сама. на захтев учитељев не могну да исказују и налазе речи и реченице. Ну стим се не треба задовољити. Треба децу одмах вежбати да растављају реченицу на речи и састављају речи у реченицу. Овде се може згодно узети једна реч из реченице и показати деци конкретну ствар коју означава дотична реч. О тој ствари треба подуже разговарати, описати и упознати особине, употребу и корист или штетност те ствари. Ту се одмах може показати разлика

између само изговорене речи и дотичне ствари коју гледамо. Кад само гледамо предмет то је ствар, а кад изговоримо, кажемо име тој ствари, то је реч. Ово је потребно ради доцнијег предавања када се пређе на сам буквар. У овом разговору о речи и ствари ако је ствар сувише гломазна, или ако је свима довољно позната или смешна, не може се, а и не треба износити пред децу. У таквим случајима треба сликом заменити ствар и разговарати о њој. При таквом разговору не сме се такође испустити из вида, да деца упознају разлику између слике и сшварног предмета и између слике и речи. Када се све то завршило,

онда треба прећи на слогове. Упознати децу са слоговима није тешко, јер су и сами

органи говорни тако удешени да потпомажу застајање на самогласницима, а никад на сугласницима. А реч се готово увек и дели на слогове према самогласницима, учитељ се просто окрене деци и каже: дед ти реци једну реч, дед

ти и т. д. Сваку ту реч учитељ сам изговара на слогове