Учитељ

593 Дакле, из наших се речи не види да оцењивач баш „не познаје“ задатак срп. језика у основ. школи и како се он у настави постиже, као што г. г. састављачи изреком тврде у овој тачки под а.). Где су те речи, на основу којих они то тврде»! Ако они свој суд изводе на основу нашега разлагања, требало је прво то. разлагање побити и казати како треба, па да им се верује, а овако, само се нешто тврди да није тако, а не доказује се! Као што се из наших речи види, ми нисмо ништа друго тврдили него што пише у Програму за српски језик у Пораз. оси. школе. Ту је истакнут задатак српског језика, и ми смо га само примили и видели у колико је он примењен у читанци. Ми смо нарочито нагласили значај . другога дела тога задатка, а то је: „развијање националних и патриотских осећања“, и указали смо на то да се у читанци претпоставило томе прекомерно натуралисање („проматрање природних објеката“). Дакле, ми смо — с програмом у руци — захтевали и од ове, као и од сваке српске читанке, бар за основне школе, да кроз њу веје национални и патриотски дух на морално — дидактичној основи. Међутим, у читанци г. г. састављача од 156 чланака унесена је цигло једна патриотска песма („Моје село“), и то не од нашега писца. Лепим патриотским песмама, као што су н. пр. „Српски аманет“, „Отаџбина“ и т. сл. претпостављена је н. пр. скроз безначајна прича о „црном луку“!" Програм за основне школе писали су свакако стручни људи, а ми нисмо ништа рекли против задатка српског језика који је у програму истакнут. То значи: пошто ми, по тврђењу г. г. састављача, не познајемо „задатак српског језика у основној школи“, и ти стручњаци не познају тога задатка. Али, г.г. састављачи баш #10 шоме Програму пишу уџбеник према расписаном стечају. Значи: они су и за и против тога програма!

Под 6.) гл. састављачи тврде категорички да оцењивач не познаје природу дечју у основној школи, а то изводе на основу тога што смо казали да су многобројни (ову су реч они прећутали) чланци о природи, унесени у њихову читанку, сувопарни и досадни за децу, и да је природа овој „мање више позната“. (Овде Бр састављачи бар наводе разлоге, и то нам се свиди. Дакле, они остају при томе да су њихови чланци о природи интересантни и за децу

1 Сиже: Један снажан овчар ослаби од црнога лука и проје, па, по савету једнога човека, почне дробити проју у млеко, те се опорави и одебља; а црни лук метне у букву, услед чега се она осуши! („Црни Лук“, стр. 198. — 195.)