Учитељ

595

алармирали до небеса. Међутим у читанци нема ни помена о каквој консеквентној, систематској концентрацији, што је до очевидности доказано и рефератом комисије Гл. Просв. Савета и ранијим нашим излагањем о томе (тач. 4. 6.). Према томе, примедба г. г. састављача да ми не разумемо довољно шта је то „концентрација“ и да је не умемо ценити у њиховој читанци, нема основа, те сама собом отпада.

Даље под г.) г. г. састављачи се најпре чуде да оцењивач „баш тражи и од ове читанке да има чланака с „провидном моралном садржином“ “.

Прво, ми нисмо нигде тврдили да је нама морална садржина чланака „провидна“, чему се г. г. састављачи подсмевају, износећи цео израз „провидна морална садржина“ под наводним знацима; а то би значило да је то наш израз. Међутим референти Главног Просв. Савета од речи до речи веле: „Састављачи ове читанке веле, да у њиховој читанци нема чланака „са врло провидном и деци „одврашном“ моралном шенденцијом“,'....“ („Просв. Гласник“ за 1904. г., стр. 571.). Из овога се види да то није наш него баш њихов израз, који референти цитирају. |

Мишљење пак њихово да је морална садржина чланака „провидна“ и деци „одвратна“ чудновато је, нарочито за наше прилике. Они то своје тврђење поткрепљују на једној строфи песме „Поштење“, која гласи:

Поштење је, браћо мила,

Врлина над свима.

Благо оном ко у срцу

Највише га има! Међутим, баш ова песма говори дрошив њихова мишљења. Двама педагозима је „провидно“ и „одвратно“ да деца усаде што раније у своју душу једну од највећих врлина — поштење! Баш то је и највеће зло код нас, што се у школама за сад само учи и пумпа којекаквим апстракцијама — од којих највећи део ускоро из главе ишчезне — а на морал све се мање пажње обраћа. Може човек бити и велики научник и књижевник и политичар, али је непоштен и опасан човек по друштво у ком живи. По нашим педагозима, састављачима читанке за П раз., за нас је Србе важније и деци омиљеније „проматрање природних објеката“, него н. пр. каква

1 Маш курзив.