Учитељ

264

Поред свега овога ми саветујемо учитељима да је купе и прочитају. Боље је, да је они прочитају и увере се: је ли све ово истина, него да је деца купе, па да се по њој муче.

Раша Митровић, учитељ

| В) КРАЋИ ПРИКАЗИ: _ Веуце птетпаНопаје де |'Епзетупетеп. Кедасгеш еп сће!: Кгаисога Расарећ. Св. 1. од 15. јануара 1906. Излази у Паризу (20. Кие Зопш ој) сваког 15. у мјесецу, а годишња му је цијена 24 франка. Поједине свеске стају 2'50 17.

«

У првој свесци, овог доброг уређиваног педагошког часописа, сретамо се са неколико одличних радова, који могу и нас особито да интересују. На првом мјесту је чланак познатог слависте и славенског пријатеља Луја Лежеа, академика и професора у Колеж де Франсу: „Моји почеци у настављању, успомене једног старог професора.“ То је један фрагменат из аутобиографије чувеног писца многобројних радова из словенског свијета, у коме износи побуду. и свој рад на наставничком пољу славенске лингвистике и литературе.

У другом чланку се говори о „употреби Карнеђијевог фонда за школске университете,“ који доноси сваке године приход од два и по милијона франака. За тим долазе остали чланци: „Университетске библиотеке у Алжиру“, „Стогодишњица Лицеја у Бордоу“, „Извјештај буџетске комисије министарства просвјете за год. 1906.“, који се бави предлогом за више школе; а за остале школе биће продужење у идућим свескама. Осим тога налазимо још неке чланке, као извјештај двогодишње дискусије, „о реформама на Есоје погтаје гпрегеге и на университетима у унутрашњости француске“ и т. д., онда дописе, приказе и преглед француских и страних књига и часописа, који спадају у социолошко- педагошко поље.

ВА У.

1 Овогодишња, предавања г. Луја Леже-а, у СоПесе де ЕКгапсе-у, односе се _на српску народну поезију.