Учитељ

518 5 ОДУЗИМАЊЕ ПРАВА УЧИТЕЉИМА

пише

Мил. Р. Михаиловић

учитељ |

И Туђим –- добар.

У нашем првом чланку „Одузимање права учитељима“ ми смо са чисто законског гледишта јасно утврдили, да је Министарство просвете и црквених послова, приликом превода наставника на плате по данашњем закону о народним школама одузело учштељима њихова стечена и уживана права, тиме, што им је за Ги И повишицу обрачунало по пет година службе, ма да су многи учитељи те повишице добили по закону г. Ст. Новаковића, који је за њих тражио "по четири године службе. Овога пак пута ми смо у могућности да утврдимо, да је Министарство просвете, приликом тог превођења наставника на нове плате, радило и у про"шивном правцу т.ј. да је неким учитељима дало више но шипо им по закону припада, више, но што су у сшвари заслужили.

Знамо да ће сваки у себи помислити да је то немогуће. Знамо да ће сваки пре веровати, да смо ми погрешили, него што би могло погрешити Министарство. Та зар је могуће дати некоме више но што му припадар И ми се питамо: је ли то могућег Али, кад погледамо у цифре које су пред нама, оне нам кажу: могуће је, могуће је. Пустимо дакле нек цифре говоре.

Н: Н. постављен је 4'1-1870. год. за привременог учи- | теља Х класе, са платом од 100 талира или данашњих 500 динара. После три године — 11574. год. — утврђен је за сталног, или како се у ондашњем закону каже: дејствителног учитеља, а 1881. год. преведен је са класе по закону о учитељским платама на плату са првом повишицом од 1050 динара. Године 1885. добио је другу повишицу са платом од 1300 динара; године 1889. добио је трећу повишицу са платом од 1550 дин., а године 1893. добио је