Учитељ

а .

663

„С коња скида, у косу је љуби: „Благо мени, ево мог војака, „Мог војака, весела му мајка!“ .

Ову песму, вреди сву прочитати.

__ Овде, у јунакиње долази, и Сестра Ђурковић Сердара. Истина овде се више износи лукавство, али не оно_ извикано лукавство, него лукавство ратно, јуначко, које се и данас код војника, у рату За за врлину.

Ево те песме: У сердара Ђурковића, има лепа сестра Мара. Испросио је Смиљанић Илија, али и Турци навалише, просити је:

„Од Краине Куна Хасан-Ага;

„Друго беше Мари-муштерија:

„А од Босне — Шарац Махмуд-Ага; „А трећи је Мари-муштерија:

„А некакав Кудуз Дел-Алија“.

Мара сваком одговара.

„Влахиња сам, прилика ти нисам; ја сам цура, давно испрошена, „За јунака — Смиљанић Илију!“

И дошли су свати Смиљанића, и враћају се с девојком; сви су сватови весели, само је Илија замишљен:

„С миром јаше, дебела путаља“, — и нико га не

гледа, до лијепа Мара; догони коња до Илије, и говори:

Илија

„О Илија, драги господару,

„А што си се тако замислио > „Шта је теби, каква је невоља > „Сви сватови жељно и весело „А ти јеси тешко невесео, ·

„Алт ми кажи, ако сам ти мила!“

јој одговара:

„Чујеш мене, Маро рианиле. „Пред нама је Пролога планина, „Па знадеш ли Маро Ђурковића „Који су те просили сватови“ "Од Турака, драга душо моја : „Данас сва три јесу у Прологу, „Није ласно, проћи кроз планину „За то сам ти душо |

ем Мара одговара:

„Господару, кад се бојиш тако: „Дај т ти мени, мушко одело