Учитељ

665

заклетве.“ Лазар је враћа двору, па да изиђе, кад пође војска на алаје, и да устави брата, којег хоће, а он му цар, даје благослов, да остане, и да не иде у Косово.

Војска наилази; пред њоме је Бошко Југовићу: „Са крсташем у руци барјаком,

„На алату, сав у чисту злату.

„Крсташ га је барјак поклопио, „Побратиме, до коња алата!“ „Иза њега Богдан-Јуже стари, —

„Око њега свих девет синова:

„Дивне браће, девет Југовића,

„Као сивих девет соколова,

„Појахали коње од мегдана!“

„Тад ишета Царица Милица,

„Примиче се Бошку Југовићу,

„Па ухвати за узде алата, —

„Руке склопи, брату око врата:

„О мој брате, Бошко Југовићу,

„Цар је тебе, мени поклонио,

„И теби је благослов казао:

„Да даш барјак, коме теби драго, „Да останеш са мном у Крушевцу!

„Иди; сестро, на бијелу кулу, —

„Не бих ти се јунак повратио,

„Ни из руке, крсташ барјак дао „Да ми царе поклони Крушевац,

„Да ми рече дружина остала:

„Гле страшљивца, — Бошка Југовића, „Он не смједе поћи на Косово,

„За крст часни крвцу прољевати,

„И за своју вјеру погинути!

Воле Милица уставља сву браћу редом, па и најмлађега Војина, и сви јој овако одговарају, — и већ знате ту дивну песму, коју Србин без суза не може слушати!

Прошла је сва војска, најзад наилазе при војводе бојне · Милош, Иван и Милан:

„Кад се шета војвода Милошу, „Красан, јунак на овоме свету: „Сабља му се по калдрми вуче, „Свилен калпак, оковано перје,