Учитељ

· 666

„На јунаку коласта аздија, „Око врата свилена марама“.

То је. и Косовка Девојка — испраћа војску. Милош скида коласту аздију, и даје Девојци за спомен, обећавајући, ако се врати с Косова да ће је узети за Милана--, | а он ће јој кум венчани бити.

(Овако исто, песма каже и за Ивана. Он девојци даје _ бурму позлаћену, и обећава, ако се врати с Косова, да ће је узети за Милана свога, а он ће јој ручни девер бити.

Наилази и Милан. Он скида копрену од злата и даје Косовци — Девојци, и обећава: 35ЕНа је за вијерну љубу, ако се врати с Косова.

Ја нећу ни покушавати да опишем душевно стање испрошене девојке, која: заручника, кума и девера, испраћа у љути бој! ИМ кад молитве ове девојке нису спасле наше царство, онда је судба јача од свега!

Бој се свршио са српским поразом. Све изгинуло, па и три бојне војводе: Милош, Иван и Милан! А млада заручника, кума и снаха — но чујте песму: ;

„Уранила Косовка Девојка, „Уранила рано у недељу;

„У недељу прије јарког сунца; „Засукала бијеле рукаве. · „На плећима носи хлеба бела; „У рукама два кондира златна: „Један кондир хлађане водице; „У другоме, руменога вина. „Она иде на Косово равно, „Па се шеће по разбоју млада, „Те преврће по крви јунаке. „Ког јунака у животу нађе, | „Умива га хлађаном водицом, „Причешћује вином црвенијем, „МИ залаже лебом бијелијем. „Намјера је намјерила била: „Па јунака Орловића Павла, „На кнежева млада барјактара, „И њега је нашла у животу!“

Он је пита, кога тражи то разбоју младаг Она му све казује о својем прстеновању, и од Орловића чује, да су они сва троица погинула. И сада Косовка почиње нари-. цати кукати. «