Учитељ

673

где он говори о ђенијалности. Основна мисао Шопенхауерова састоји се у томе, што. међу детињством и генијалношћу постоји неко сродство. „У детињству“, — вели Шопенхауер –=- „централна и периферијска нервна система има првенствено значење; њено развиће обележава развитак осталих делова организма тако, да мозак достиже свој нормални максимум већ у седмој години живота. Много доцније, пак, поничу друге познате склоности, које су везане пре свега с образовањем система полова и које преовлађују тек у младићском зрелијем добу. Овим се објашњава, зашто су деца појмљивија, разумнија, љубопитнија и примљивија и, у опште, више склона и способнија за сваки теориски рад, него одрасли.

Резултат оваког развитка буди више интелект, него склоности жељама и страстима. Како у овоме добу страсти још спавају, а мозак ради, то је право детињство, то је време невиности и среће, то је рад, о коме ми чувамо успомене кроз цео наш живот. Основи оваке среће састоји се у томе, што се у детињству све што постоји појављује много више у познавању рада, него у жељама и поступцима, и што се овакав рад непрестано подржава као новина. Према томе у освитку живота свет нам изгледа врло свеж, врло волшебан и привлачљив. Малене жеље, ништавни готово радови детињи престављају само слабу противност овој превласти познатога рада. Према овоме лако нам је појмити невини и отворени изглед детињи, . којим се ми наслађујемо и који може понегде да добије тако узвишени изглед, као што је Рафаело могао дати својим анђелским главама. Умне снаге детиње на овај начин развијају се много раније, него и сама потреба, да им се удешава, зашто су оне и одређене. У овом добу превласти ума добија се велика количина познавања и за будуће, још њему непознате, потребе. Његов ум ради без престанка, жедно схвата све појаве, прерађује добијене упечатке и паметно их чува за будућност, исто као и пчела, која збира много више меда него што може да поједе.

Признати се мора и то, да човек добијањем у разуму и познавању док наступи младићско доба, предходи све, чему се он може научити после, ако би пак учио онако исто као и пређе. Кад наступи половина зрелости, прелаз иза периода љубопитства и рада без страсти, онда или постаје мирно, или бурно, понегде се појави и меланхалични младићски узраст. Карактерне црте за дечији узраст — невиност, интелигентност и памћење — објашњавају се баш овим, што код детета хотење стоји на другом месту, после позна-

УЧИТЕЉ н 2