Учитељ

678

Она су, како се вели, нервни лекари, које се могу само да потчине нама, управо лако се хипнотишу. Како је лако убедити и одраслу децу, да нису болесни, и ако у ствари јесу, да нису гладна и др само ако њихови болови нису 'делом велики.

Не гледајући на то, што се деца лако потчињавају нашим захтевима, што су заборавна и што су готова одмах после плача да се смеју, — опет ми не смемо да мислимо, да упечатци њихови ве могу да остану дубоко урезани и дуготрајни, особито ако се тим нарушава њихово самољубље. Ја не могу да признам, да сам де тињство оставио сасвим ведро, освећено песницама. Зар детињство, које је пуно лишавања разних задовољстава, које је сурово, које је изложено многим променама, зар неће, велим, задржати и најмање горчине и до смрти својег Или обратно, зар неће живот весео, у срећној породици, без икаквих непријатности, зар неће задржати пријатна осећања до смрти; — Зар можемо да представимо себи, да је чувени Гете у најбеднијем стању» Да допустимо, да су беде код деце јаког утиска, као и код одраслих, да можемо представити себе за неутешнијега и несрећнијега, него што је дете кад плаче» Ако оно и може брзо да заборави своју жалост, зар ми да му је не признамор А зар и ми одрасли не заборављамо убрзо своје патње» — Сума накупљених страдања оставља траг у дечијој души, или још тачније, појачава овај траг, који смо ми добили од наших предака у облику задатака. Да узмемо и ту околност, да су деца у добу од 5 до 11 година склона да кога отрују или баш и из врше самоубиства, онда није ли нам јасно, да је у невином рају детињства међу цвећем сакривена змија; Али многи ће рећи, да у оваквим случајевима таква деца нису здрава, да су умноболна. То јест, али су то све деца. Што деца могу да буду умноболна и само-

убице, то све сведочи јасно, да њихови упечатци, били пријатни.

или не, нису такви да се брзо забораве. Ово нас уводи у област болести душевнога живота дечијег, питање о којему би се могла написати читава књига.

У детињству имамо разноликих дечијих болести, готово каои код одраслих, само с том разликом, што нису тако честе код деце, те с тога их нећемо ни набрајати. Много је важније ово што ћемо сад изнети. Многи лекари и психијатри (изузев умноболне) деле све људе у две класе: потпуно нормалног ума и мало слабијег.

Под именом душевно, или како специјалисте кажу, психопатички

болесних људи, разумемо оне, који, кад их изближе проучимо,

аласака авва 25. аса 2. ~.

а =