Учитељ

708

зад. 6. где се помиње за нас важна 1878. година. Г. Раша Митровић мисли да је „могао сасвим да изостане“.

36. Нећемо понављати, због чега смо узимали по један пример при објашњавању простог правила тројног.

Г. Раша Митровић каже: „Овде се писци нису држали програма (да раде с децом свођењем на јединицу), него су замислили да пред собом имају младиће, па су онда показивали проценат, есконт и друго. А све ово за децу осн. школе тешко је“.

У уџбенику је рађено само свођењем на јединицу, те је напомена излишна. Осим тога, употребом речи проценат — принос једне стотине — није се ништа друго учинило, већ се у простом правилу тројном краће изразио случај где је један од познатих бројева 100. Нисмо ни помишљали да унесемо, а нисмо ни унели „есконт и друго“. Кад Г. Раша Митровић ту види и „есконт и друго“, онда — не треба ништа говорити.

У уџбенику се налази и израчунавање простог интереса. Ово није према програму, већ је унето према напоменама Г. Г. референата (Просветни Гласник, св. за јуни 19083.).

37. На послетку долазе мешовити задаци (свега 94) и за њих Г. Раша Митровић каже: „Они нису разнолики“. На ово не треба ништа одговарати, јер из самих задатака може се видети њихова практична страна и разноликост.

Заиста, последњи задатак је из физике, али су о тој физичкој појави деца још за време зиме морала у том разреду учити. О овоме опширније говори „Познавање природе, 1905.“ од Г. Д. Ј. Путниковића, учитеља (на стр. 30. и 31.). — У осталом, Г. Раша Митровић је се често огрешио и о програм из математике.

38. Овде ћемо одговорити на напомене из /еометрије.

У програму стоји:

„Прављење главних геометријских облика. Мерење и израчунавање површина. Појам о запремини и израчунавање садржине у правилних тела (сем кугле)“.

Према програму треба мерити површине оних слика, које су деца. учила у Ш разреду (па и многоугла). Мерење свију ових слика има и своје практичне вредности, зато се не сме ни једна изоставити.

1 Овај је задатак узет из Ехегејсез еб ртођјетез (согттезролдат! а Ја Ртепеге аппее Ф Ае уџе) раг Р. Беуззеппе еђ Е. Вопзаџеб (у 45. издању на. стр. 29.'зад. 224). Уз пут ћемо поменути да смо често употребљавали од истог писца Р. Геуззеппе: Га Ргепмеге аппсе 4 Агћте аце (102. издање), која је прп конкурсу као најбоља одликована због задатака.