Учитељ

709

Што се тиче мерења запремина, ту смо се огрешили о програм, а Г. Раша Митровић није нам примешио. Програмом су предвиђена сва правилна тела (сем лопте). Према томе требало би мерити запремину: коцке, тетраедра, октаедра, икосаедра, пентагондодекаедра (долазе у „најправилнија“ тела); правилних призама и пирамида; праве облице и купе.

Кад се узме у обзир, да запремине неких тела ученици тек у вишој гимназији могу израчунавати, онда смо морали и сувише програм скратити. Узели смо најобичнија тела, а за ту преправку програма радо примамо одговорност.

Пре него што се пређе на само израчунавање површине и запремине, морало је се говорити о геометријским облицима (тело, површина, линија и тачка), затим о облицима у равни најпотребније поновити из Ш разреда, а пре израчунавања запремине говорити о врстама тела.

Појамно је да се све ово мора врло лагано вршити са децом посматрајући поједине облике. Сва ова посматрања не могу ући у уџбеник, који је и овде подсетник ђачки.

Из уџбеника се види да су површине појединих слика израчунавате овим редом: правоугаоник, квадрат, косоугли паралелограм, троугао, трапез и многоугао. Запремине тела: правоугли паралелопипед (уз ово је само речено да то вреди за ма какву призму), коцка и облица.

При овим израчунавањима узимат је пример и из њега извођен закључак.

Све се ово може видети и из уџбеника, али ипак Г. Раша Митровић тврди да је томе супротно рађено.

Г. Раша Митровић нам замера на употреби речи „паралелопипед“, а није хтео изнети српски назив. Свакоме је познат облик који има учионица, цигља, отесана греда и т. д., али је до сада био непознат српски назив таквих тела, те се морало употребити назив паралелопипед. |

О овоме се треба распитати у народу, а сви би били благодарни ономе који први за тај назив дозна. — Ово важи и за призму.

Сваки ће признати, да су поједине одредбе из Геометрије деци доста тешке, те се ту мора што: пажљивије радити. У поје-

1 Прва се посматрања најзгодније почињу од собе-учионице, јер то деца, могу и код куће вршити,