Учитељ
~
723
Примите, Господине Министре, и овом приликом уверење Нашег поштовања. ;
АБР 11) А. Е. КМ. С. Инокентије 21. Августа 1901. год. Рибарска-Бања.
Да сам био вољан да о Науци Хришћанској полемишем са г. Никетићем, ја бих још онда, 1901. год. изнео овај суд, који је и објективнији, и надлежнији, и много јачи и праведнији од његова суда. Уверен сам био, да апсолутно никога од српских учитеља и богослова не може довести у заблуду писање о веронауци једнога Петра Никетића. Оставио сам га да повраћа симпатије бивших својих
колега, пишући „Албум надзорника“ и борећи се са надзорничким књигама.
Прошле су четири године, а г. Никетић, чувајући патенат за писање уџбеника, само за се и за своје колеге учитеље, пише и у прошлој 1905. години; у јунској свесци (стр. 751) реферат и о моме уџбенику из Науке Хришћанске за ТУ разред. Опет“ после неколико година“, и после већ исказанога суда од стране Митрополита и других стручних лица о овој књизи. |
Прочитао сам и тај реферат, мануо руком и рекао: .„Ббда колђ сапожникђ начнетђ печђ пироги и пирожникђ начнетђ тачатђ сапоги“." |
Али тај мајстор, који се лаћа туђа, њему непозната заната, скреће у последње време пажњу најнадлежнијих на своје реферате доноси им те реферате на читање и представља ћутање моје као победу своју.
То. је разлог да тек сада и њему а и надлежнима речем: шта како и колико г. Петар М. Никетић из Веронауке зна и разуме:
1. Пре свега напомињем, да уџбеник није то исто што и предавање. У уџбенику се износе факта кратко и јасно, а у предавању се она методски разрађују и објашњују. То тако не разуме г. Никетић.
2. У верозаконске ствари не могу се и не смеју се допуштати
1 Г. Никетић је заборавио да сам и ја био учитељ и у подељеној и у неподељеној школи, п у селу и у варошици, и у вароши, па чаки у престоници. На томе, но његову схватању, „једином извору за стицање педагошкога знања
п методске рутине“, био сам некад и ја.
2 Ваљда за то, што се неке ствари изменпле у корпет г. Никетића.
9
8 „Невоља је кад обућар почне да пече колаче и колачар да шије о
сл
ућу“.
сл