Учитељ

РМ И НИ

733

С тога је Државни Савет, на данашњем свом састанку, а на основу чл. 20. савет. пословник донео одлуку, да се ради објашнења и решења по овом предмету позовете на саветски састанак, који ће бити 21. фебруара 1906. год. у 10: часова пре подне.

Извештавајући Вас о овоме, част ми је замолити Вас, да изволите доћи на овај састанак Савета.

Примите, Господине Министре, уверење о мом одличном поштовању Председник Државног Савета, Министарство просвете ђенерал

Нд. 6. Грујић, с.р.

Разлоге Државнога Савета по предмету четврте периодске повишице плате г. Петра Петровића, учитеља из Причиновића изложене у писму од 10 пр. месеца Бр. 1764 не могу примити са ових разлога. -

Државни Савет ставио се на ово гледиште г. Петровић је 1. новембра 1900. год. добио трећу периодску повишицу (под владом закона о народ. школама од 26. јуна 1898.), и од тада навршио је 20. јануара 1905. (под владом садањег зак. о народ. школама од 19. априла 1904. год,) четири године учитељске службе, према чему је по чл. 33. зак. о нар. школама стекао право на четврту период. повишицу. На тај начин, Државни Савет вели да та околност, што жалилац нема 18. год. учитељске службе „не може потрти стечена права жалштељева у пушу празних му периодских повишица под владом разних закона — чл. 36. устава.“

Дакле, Државни Савет налази да г. Петровићу тече периодска повишица од последње признате му повишице, јер ова призната му (трећа периодска повишица) периодска повишица јесте његово стечено право које му се према Уставу не може ни законом крњити. Да би се ово питање баш са овога гледишта расправило, ваља објаснити, шта су то стечена права, другим речима, може ли се ово гледиште Државног Савета о стеченим правима признати као правилно или не Тога ради потребно ће бити ово објашњење.

Садашњим законом о нар. школама (од 19. априла 1904.) наставницима је повишена основна плата (учитељице су имале пређе почетну плату у 750 динара а сада 800; учитељима друга повишица била 250, сада 300 и т. д.), али то повишење плате изазвало је из-