Учитељ

735

радњом, него на против једним законом који је изнад њихове вољне и свесне радње.

У овом пак конкретном случају овако је: г. Петровић по ранијем закону стекао је право на трећу периодску повишицу. Он је дакле по ранијем закону испунио све законске услове за ову периодску повиштцу. Његова је вољна и свесна радња у томе што је остао у служби и по том ранијем и по садашњем закону о нар. школама. Право на стицање периодске повишице није остављено личности г. Петровића, није условљено за његову личну индивидуалну — радњу, није дакле условљено за извесна факта и чињенице које би он имао независно да оствари, па да добије периодску повишицу него је то сам законодавац у ранијем и садашњем закону учинио. На име, законодавац је сам прописао услове за стицање периодске повишице, и ако тих услова, при свој индивидуалној вољној и свесној радњи г. Петровић нема — не може добити ни периодске повишице. Истина, овде се појављује и то питање које је од интереса, да ли је периодска повишица учитеља одиста неко драво њихово, или је она само услов да се дође до веће награде. Ма да има јаких правних разлога за ову другу консидерацију, прећи ћу преко ње и инсистираћу на истакнутом гледишту државног Савета.

Дошао је сада чл. 79 зак. о нар. школама, по коме ће се повишице и плате садашњим сталним учитељима који су у служби, срачунати и издавати плате до овом закону 1. јануара 1905. г.. (чл. 39.)“ Дакле, овај законски пропис тражи да се повишице и „плате срачунају по чл. 33. у коме је одређена количина платеи време за периодске повишице. Шта значи овог Да они учитељи који су у служои добијају повишице само по овом закону, другим речима, да г. Петровић по јасном тексту овога члана има да добије периодску повишицу, пошто му се срачунају године службе и периодске повишице према чл. 38. и да ли је ово противно уставом огарантованом принципу о стеченим правима» Према ономе што је напред речено није, јер се овом одредбом не вређају и не крње никаква „стечена права“ па ниг. Петровићу, који је остао у служби учитељској и по садашњем закону и који је на тај начин примио и користи и штете (а штете нема) по садашњем закону. Користи су те што је повишена основна плата свима учитељима па и г. Петровићу, а штета (ако се тако може овај случај назвати) јесте у томе што он примајући у сваком случају већу плату од оне по прошлом закону, треба да проведе дуже времена за задобијање