Учитељ

95

По овоме је поведена дискусија.

Г. Мих. М. Станојевић узима реч и вели да су расправе које су прочитане марљиво израђене и да их треба примити. Оне су нас увеле у дискусију о трећој тачци дневног реда: ступању у јачу духовну везу свих српских учитеља и створиле колосек да не лутамо, јер је питање које је том тачком дневног реда истакнуто тако пространо и опсежно да се може неколико дана дискутовати. Он скреће пажњу збору само на једну важну околност која му изгледа да је врло мало додирнута у расправи а то је утицај и ширење педагошке штампе на ојачање духовних веза у српскоме учитељству у разним српским покрајинама. Наши школски и педагошки листови имају слабе проодње: и ови из Србије по другим српским земљама и они из других српских земаља у Србији. Многи наши учитељи-це не знају и да постоје извесни српски педагошки листови који не само што дају стручног и ошштег знања које је потребно просветним радницима већ служе и упознавању са школским приликама у Српству и осталим државама. Стога би требало да се наше учитељство јаче заинтересује за наше српске школске листове и овостране и оностране и да их претплаћује и сарадњом потпомаже те да на тај начин потпомогне једним конкретним фактом ојачање духовних веза. Сем тога ради јаче духовне централизације која нам је веома потребна ради остварења ове културне заједнице, која се данас заснива, нужно би било изабрати један педагошки лист српски који би био као орган свих српских учитеља и у коме би се могле пратити све просветне и школске појаве у Српству и огледати наша спрема, рад и духовни живот. Тога ради предлаже конгресу резолуцију (види 4. резолуцију која је. усвојена). ;

Г. Мита Клицин подпредседник конгреса прихвата ову резолуцију Мих. Станојевића и предлаже да тај орган буде лист учитељскога удружења, „Учитељ“, и да се он стави на срце свему српском учитељству као обавезан да га сваки мора примити.

_ Конгрес усваја једногласно ову одлуку. Г. Мих. М. Станојевић благодари конгресу на тој одлуци

ТЕ