Учитељ

21

Јадгапзкера тогја, Мат Шгосат, дгар! ђгајје, је 15 Кгепе ро7дтаџе јег Мат КИсетш у пјћомет !тепи 17 дпа згса:

5уободпшт ђгајот зуођодпе Кгајемтпе зђаке пајргезћспеја „Ма 2дат“ 1п паудизеш „Дуен“! Пљескање. Бурни узвици: „живели Словенци“ !

За овим је узео реч г. Томислав Ивканец подпредседник Хрватског Књижевно-Педагошког Збора.

Мила браћо и другови!

Ваша ова лијепа учитељска слава, што ју је уприличило дично Учитељско Удружење, одјекнула је радосно по свима земљама, где има Срба, а одјекнула је и међу хрватским учитељством, па је ево мене запала та часна задаћа, да Вас поздравим у име хрватскога педагошко-књижевног збора

у Загребу, да Вашему заслужному Удружењу на дојакошњем замјерном и веома успјешном раду честитам, па да му зажелим, уродио му његов рад и његово настојање што обилнијим благословом на корист цијелога српског народа.

Ми се хрватски учитељи од срца радујемо Вашему лијепом и замјерном напретку, јер у том назриједамо лјепшу будућност Вашему, а и нашем народу. Исти су нам циљеви, исте су нам жеље и тежње, а те су, да наш народ изведемо из тмине и незнања, да га што више просвијетлимо, те просвјетом доведемо до слободе и до већега благостања. Та три услова: просвјета, слобода и благостање могу једино усрећити народ и довести га на онај степен, на којем га сви желимо што прије видјети.

Но још је нешто, браћо, чему се и ми хрватски учитељи веселимо, што нашим сложним и заједничким радом и прегнућем највише доприносимо тому, да се наша два једнокрвна народа што више зближе, упознаду и културно уједине. Тим ће падати све то више ове запреке и преграде, које нас још раздвајају. Ми учитељи можемо то најлакше учинити и постићи; јер нитко није за тај патријотски рад толико зван, колико управо ми учитељи, који треба да радимо заједничким силама на пољу пучке просвјете и образованости, мира, правде и љубави. И тада кличем од срца: Бог помози — нашој слози! Живјели! (Живео!)