Учитељ

2:

Г. Даворин Трстењак управник више девојачке школе у Госпићу поздравио је овим својим дивним искреним и дирљивим говором први српски учитељ. конгрес од стране савеза Хрв. Учит. Друштава:

Драга и рођена браћо и сестре!

Долазим са хладних Велебитских стијена, али ме доводи · овамо вруће срце. Носим вам братски поздрав од „Савеза хрватских учитељских друштава“. Дођох, да се на овом братском рочишту охрабрим и да можда и вас соколим, па да служимо сви као један човјек, као синови једне матере, оној великој просвјетној и народној идеји, великој, као што је велико и Словенство, које се простире од скрајњега истока до Јадранскога Мора и још даље; које је тако огромно, да му сунце никад не запада. Тој идеји треба да служимо сложно, споразумно и из дубљине своје душе, да нам сунце народне среће, славе и слободе никад не потамни, никад не запане.

На посљедњој њемачкој учитељској скупштини у Монакову рече њемачки учитељ, извјеститељ, да је њемачки народ опкољен одасвуд јаким народима, од којих му прети опасност, па да треба одгајати њемачку омладину тако, да ће се одржати у народној борби. Па кад њемачко учитељство говори о том једнодушно и то прихваћа с бурним одушевљењем, гдје је њемачки народ тако велик, уједињен, јак и напредан: то је куд и камо већа потреба нама Словенима, који смо у тешким географским приликама, опкољени јаким и напредним народима, да нам је и исти сјеверни Нијемац опасан са својим „Пгапе пасћ Озјгеп“, куд и камо је нама већа нужда, да своју омладину тако изгајамо, да буде способна не само за културну, него и за политичку и господарску борбу. Зато треба, браћо, да у својој омладини распаљујемо чувство храбрости, тјелесну и душевну енерђију, да је тако охрабримо, да буде способна, да чува, брани и промиче своје народне светиње. Зато треба, браћо, да унесемо у крв наше омладине више жељеза, а у кости више кремена.

Бизмарк рече, да смо ми Словени женски народ, а сами признајемо, да смо голубиње ћуди, па зато нам баш