Учитељ

23

треба више животне и отпорне снаге. Ту снагу јачајмо, јер нам она много треба, ако хоћемо да се ослободимо душевнога ропства, у ком нам народ држе домаћи непријатељи, непријатељи свјетла и слободе. Настојмо, да голуба претворимо у сокола, који ће одолијевати и истому орлу.

Освијешћујмо своју омладину, да смо синови огромнога словенскога племена, па ће јој та свијест дати велику моралну снагу и поноса. Одгајајмо омладину тако, да се узда у своју снагу, да вјерује у се и у јаку вољу, да чува своју народну индивидуалност, а да поштује туђе. Ширимо и јачајмо своје братство, али без свакога шовинизма, те никад на штету, него у корист филантропизма и хуманитета. Ширимо љубав и братство и радимо о свом душевном и културном јединству, а без свакога пресежања у туђе.

Нас сваки, био Словенац, Хрват, Србин или Бугарин, има и у својој кући противника, паче жестоких душмана, а то су непријатељи слободне мисли, слободе савјести, слободе науке, у једну ријеч, то су непријатељи свјетла, непријатељи душевне слободе, а по том непријатељи школе и учитељства. Ти су непријатељи добро организовани и јаки, а ми ћемо их савладати и извојштити школи и учитељству права и слободу, будемо ли сви учитељи од Триглава до Балкана као један човјек, будемо ли уједињени у духу и срцу, и будемо ли сложно војевали по једноме плану.

Наши конгреси имат ће ту задаћу, да постанемо један организам, једно јако тијело, и да се споразумимо, како да дижемо свој народ, како да га спремамо за бољу будућност, а како да себи и школи извојиштимо права и слободу. У то име ја вас поздрављам из дубљине своје душе и кличем вам: Живјели !

(Г. Трстењак је поздрављен бурним живео и општим аплаузом који се је једва утишао.)

За овим узе реч г. 7. Пламенац школ. надзорник из Црне Горе као изасланик књажевске владе. Говорио о идеји која треба да захвати један народ ако хоће да буде права једна целина. ЈЊега и другове послала је књажевска влада да овде заједнички проговоре како о идејама раскомаданог Српства тако и о просветним питањима јер Црногорци који

су с јатаганом у руци умели стајати на бранику српске