Учитељ
26
И данас, светла сени, када ми као народни учитељи прослављамо један највеличанственији дан, двадесет и пет година свога друштвенога живота и рада, данас позвасмо све наше другове из свију српских земаља, да са њима ову радост поделимо и да се овде пред твојом сликом поклонимо; да ти благодаримо у име деце наше, и да се заветујемо да ћемо живити и радити само као Срби и прави пријатељи свога народа, угледајући се у свему на тебе који си до последњег часа само за Српство живио и радио. Праштајући се, ми ти из све душе наше кличемо: (Слава ти Јоване Гавриловићу велики добротворе, слава ти!
Говор г. Томислава Ивканца потпредседника хрватског педагошког књижевног збора.
Браћо и другови!
„Род бо само, који си мртве штује, На прошлости будућност си смије!“
Тако пјева наш велики пјесник Прерадовић. Ове лијепе ријечи садржају у истини узвишену и красну идеју. Народ, који исказује своју пошту и благодарност мужевима, који су буд којим начином стекли заслуга за свој народ, било то мачем или пером у руци, било то знојом руком — помоћником, тај народ може ведрим лицем да гледа у своју будућност. — Ту пјесникову идеју лијепо је остварило српско Учитељско Удружење поставивши своме великом добротвору Гавриловићу овдје на овоме дичном мјесту у овом убавом перивоју Калимегдану овај красни споменик. Тиме је српско учитељство показало цијелому српском народу, како ваља своје заслужне и непрежаљене покојнике штовати и цијенити.
И ми хрватски учитељи, који смо свједоци ове велелепне славе, придружујемо се радосна срца тому пиететном чину, па да искажемо и ми Вашему великом добротвору своју пошту, полажем овдје у име: „Хрватскога педагошко-књижевног збора“ у знак наше љубави овај вијенац уз искрену жељу, е да Бог дао, те се множили овакви добротвори српскому народу, као што је био Гавриловић, којему кличем: Слава му и вјечнаја памјат !