Учитељ

40

и подижу, него су сваком датом приликом радили на томе, да се и народне школе отварају. — Већ првих година 18. столећа увукли су они и државу у тај посао, те су ими државне власти на руку ишле, помагале.

У томе лежи основа разноликоста, коју данас пПоказују школе православних Срба у Карловачкој митрополији. Кад се током 18. века све више и више увиђала потреба систематског образовања ширих слојева народних, кад се увидело, да је будућност онога чија је школа: почела је држава школску ствар за „робфсит“ сматрати и прегла је да осигура свој ублив над народним школама,

Тај је уплив, још од времена Марије Терезије амо,

јачи био у т. зв. Војеној Крајини, где су и администрацију војници вршили; а био је јак и у свима другим школама, за које је надзорнике државна. власт именовала и највишу администрацију сама водила. ___ Услед представке нашег сабора, да нам се код отварања школа не праве сметње, издала је влада 1774. год. „Кевшае фФтесуае“... па пошто се на исте наш синод из. јаснио, 1776. год. и дефинитивне прописе за народне школе == у главном оно исто, што је 1774. год. за аустријске земље, 1777. год. за Угарску и за хрватско-славонски провинцијал прописано, и што је са малим изменама од 1805.—6. год. све до 1868. год. важило за те земље. По "тима се, обновљенима и нешта измењенима 1877. године, управљају граничарске школе у Угарској и дан-данас путем полштичких власта.

· Наше аутономне уредбе (т. зв. Решкринт) које су онда добиле одобрење, кад је и угарски школски закон донесен, створиле су у провинцији опет ново стање: дале су места светском елементу и код дијецезалне и код митрополијске власти, а новом Уредбом од 1872. год. дато је тим школама сасвим модерно уређење. Те су школе „вероисповедног“ карактера, а управа и надзор над њима налази се у рукама аутономних, скоро чисто светских власти и органа.

Но у Хрватској и Славонијт, којима се 1880. године прикључио и онај део бивше Границе, прегрпиле су наше школе јаки удар тиме, што је земаљски школски закон од