Учитељ

1873. год. не само врло отештао отварање аутономних школа, него су наше школе у тим покрајинама, осим двадесет и неколико, које су остале „лутономне“, у седамдесетим годинама све накомунаљене. Те се зову одље Пучке школе, стоје под управом и надзором земаљских (политичких) власти и остале су такове и до данас према свему томе, што је нови земаљски школски закон од 1898. год. нешта мало погоднији отварању аутономних школа.

Темељем за стварање те разноликости у школама православних Срба у земљама круне св. Стевана служила су материјална средства, из којих су се школе издржавале. Државна нам је власт у старије време ишла у томе на руку да се и политичне општине увуку у сношење трошкова око издржавања тих школа — а после је једним потезом пера све оне школе за комуналне прогласила, чије је трошкове, ма и делимице, полштична општина сносила.

Услед тога имамо у банатској бившој Граници само једну вероисповедну школу (чак се и тој пориче вероиспо_ведни карактер), а у шајкашкој опет једну са две учитељске снаге, док се другим двема, које нису непрекидно као вероисповедне постојале, пориче тај карактер, те се хоће да се за приватне школе сматрају, којима би се само у томе · случају признало право јавности, ако би у свему одговарале свима захтевима, које државне власти на њих стављају.

Док у угарском провинцијалу, осим једне, немамо јаче општине, у којој не бисмо имали вероисповедне школе, дотле у Хрватској и Славонији имамо такових само у 18 места са педесетак учитељских снага. И у верошсповедним школама у Угарској имамо много тешкоћа због неостваривих захтева државних власти у погледу настављања државнога језика; али у тамошњим комуналним школама тера се то на уштрб наставе и дечијег интереса тако далеко, да су те школе великим делом управо престале бити српске школе, него су српско-мађарске са главном сврхом шпрења мађарског језика. Шта више сад се многе од њих претварају у државне школе са чисто мађарским наставним језиком у којима се дечји матерњи језик као какав стран _ језик предаје -— у колико се у опште предаје. У Хрватској и Славонији је пак тешкоћа сувишно форсирање ла-