Учитељ

91

братском љубављу, ми ћемо и од сад истрајати у борби за српску светињу. Бранићемо и чуваћемо српску школу, тај

аманет св. Саве и улијеваћемо Српчадима дух слоге и јединства. У то име, Бог нам помогао!

Г. Стева Самарџић, учит. из, Пљеваља прочита свој реферат који гласи:

РЕФЕРАТ 0 ШКОЛАМА У СТАРОЈ СРБИЈИ И МАЋЕДОНИЈИ

Радујем се што ми је пало у део, да на овом |. Конгресу свију српских учитеља проговорим реч две о стању српских народних школа у оним класичним покрајинама нашим, где је некад био центар свега културног и политичког живота нашега народа и где су толики споменици славне прошлости наше, као Дечани, Милешева, Грачаница, Марков град код Прилепа, Душанова задужбина код Сереза и многи други.

Ти видни споменици, који нас потсећају на прошлост, та јака народна традиција, која је сачувала помен о старим данима: о Милошу, Марку и Југу Богдану, очувани од старина народни српски обичаји, па језик наш, који и ако у новим крајевима одступа мало од књижевног, све то тако јасно показује ко и сада обитава у тим за нас класичним странама. Сем тога интензивнији културно-национални наш рад у последње време показао је јасно свима: да смо ми један фактор тамо с којим морају сви рачунати.

Наш културно-просветни рад тамо у већем обиму скорашњег је датума. Наглашавам то у већем обиму, јер он управо никад није ни престајао. Манастири, ти чувари вере и имена српског били су и расадници просвете. И онда, кад и у другим крајевима српским: овде у Србији, Босни, Далмацији и т. д., а то је управо од почетка ХЈХ века, почиње рад на оснивању школа и ван манастира, онда почиње и тамо. Ми имамо приличан број наших градских школа, којима се зна историја од 1800. године. ИМ онда даље кроз прве три четврти прошлога века ми налазимо многе школе -— да не истичем места горњих крајева као Призрен, Приштину, Пљевље, Нови Пазар и др. — и у