Учитељ

50

највише цркве и школе, опет се морало примити оно, што нам се даје, јер су биле такове прилике.

Видећи српско учитељство Босне и Херцеговине, да им овакова автономна уредба не даје гаранције за опстанак и бољу будућност, скупило се на скупштину у Сарајеву 29. 30. и 31. децембра 1905, и формулисало своје захтјеве у виду једне преставке о плаћама, једне резолуције и нацрта за мировински фонд. Сви су изгледи, да ћеВ. У. П. Савјет уважнти ове праведне захтјеве српског учитељства и одредити му пристојне једнолике плаће, сталност и мировину, као битне услове за његов опстанак и напредак.

И опет морам да истакнем један застој у животу нашег учитељства и наше школе. Не можемо да добијемо потврду правила за учитељско удружење и ако има већ 6 мјесеци, како смо их предали влади. То нас спријечава, то нам не да да унаприједимо српску школу у Босни и Херцеговини и да је подигнемо на онај степен њезина | на ком треба да стоји.

За то, што и сама влада подиже врло мало школа, има у Босни и Херцеговини 88% аналфабета. С тога је истакнута мисао у српском учитељству, да се шири писменост у народу. А како не имамо своје препарандије у земљи, то се мисли, у скорој будућности, радити на томе, да се подигне српска препарандија, па ако буде могуће и српска. гимнасија у Сарајеву.

Са задовољством морам истаћи, да се ведре дани и српској школи и учитељству у Босни и Херцеговини. Народ је прегао, да подигне и осигура што више српских школа, да изађе на сусрет својим учитељима, па да им сталности да их обезбиједи мировином.

У корист учитељског мировинског фонда завјештао је блаженопочивши велики патриота Сава Косановић, некадањи владика сарајевски, сав свој иметак, кога је имао у Сарајеву и околини. Нека му је за то слава и хвала!

Завршујући овај свој реферат, искрено захваљујем покретачу, као и онима, који су остварили замисао свесрпског конгреса, па се могла чути ријеч са овога мјеста ио српским шкотама и учитељству у Босни и Херцеговини.

Окрепљени надом на бољу будућност, а охрабрени вашом