Учитељ

58

8.) Да се утврди да учитељ има право жалбе некој нарочитој инстанцији, ако се у ком случају не би с њим поступило по правилнику. у

9.) Да се у централним, епархијским местима образују просветни одбори и онда један општи Просветни Савет. |

И т. д. Ја не могу и даље да набрајам, јер се најзад | сви наши захтеви могу свести на ово: И ако неоспорно | делујемо под тежим погодбама, ипак не тражимо од наше просветне управе никаквих права више, нега што их имају наши другови у другим земљама. (Нпр. овде у Србији).

Неколико је година како ми ово питање наше потржемо и тражимо да се оно реши. Поводом тога доношене су резолуције, меморандуми, покушавало се образовање

једне учитељске заједнице, упућивале се молбе, бирали се

изасланици, писало се по „Цариградском Гласнику“, „Просвети“, „Учитељу“ и т,д. На све то до сад смо добијали "само обећања. Крајње је већ време да се та обећања једном и остваре. И — како бар изгледа — надати се је да ћемо од нове 1907. године и ми добити тај жељно очекивани правилник.

Какав ће он бити, то је друго питање. Нек задовољи главне захтеве, те ће се бар начелно добити и за неко бар време скинути то питање с дневног реда. Буде ли пак одговорио правим потребама школе и учитељства потпунце, ступање његово у живот чиниће онда један од најважнијих момената у нашем школском животу.

Ја сам већ на крају свога излагања. Желео сам да вас заинтересујем за наше школске прилике и да вам пружим ма и бледу слику нашег просветног живота. Она није могла бити потпуна већ и из тога разлога, што ми због кратког времена, а и иначе, није било могућно о свему детаљно говорити.

На крају да резимирам.

И ако је сразмерно кратко време, и ако изложени разноврсним тешкоћама, ми ипак можемо бити. задовољни са нашим просветним, тиме и националним успехом. Ја сам већ рекао да смо ми тамо фактор с којим морају сви рачунати. Колико су томе помогле школе и учитељи будућност ће оценити.