Учитељ

97

Наравно да се услед овога порађа незадовољство, трзавице, многи попусте у одушевљењу и прегалаштву, што све не иде на корист опште ствари.

Нек се од учитеља тражи све, што се и до сад тражило, нек се тражи најзад и више, али нек се њихова права загарачтују јаче.

За то је стварање једнога правилника о уређењу школа и учитељског стања једна неопходна потреба, потреба без које се више не може.

Он треба да обухвати целокупан наш просветни живот,

да |“ што потпунији. Нек се утврди:

1.) Да у будуће за сталног учитеља може бити постављен само онај кандидат, који је своју спрему за учитељски позив засведочио учитељским испитом.

2) Да се и подела на класе учитеља затечених у служби регулише правилније, тако да се и ту одржи што више у снази горњи принцип, ценећи при том свачији рад по заслузи и према њему одређујући награду.

Овде би било можда највише тешкоћа, али оне би отпале кад би се при ступању у живот новог правилника одредила комисија, која би, према оценама о'досадањем раду и извештајима просветних старешина (за ово би се претходно утврдиле извесне норме) одредила свакоме раднику, у коју се категорију има урачунати. Наравно пошло би сеи с тог становишта да се никоме затечена плата не би могла смањивати, него би остала све до изравнања по новом правилнику, ако би у опште код кога и то било у питању.

3.) Да се тачније регулише однос учитеља према општинама (ту је и о стану, односно накнади за станарину и огрев, на коју свукуда учитељи имају право) и према свима просветним старешинама.

4) Да се одреди ко може бити управитељ, ревизор и Т. д. и регулишу тачније њихова права и дужности.

5.) Да се загарантује да се учитељ не може казнити већом казном док се његова кривица не иследи и утврди и он претходно не саслуша.

6.) Да се утврди сталност учитељска, да боља места добијају и бољи радници.

7.) Да се установи пензиони фонд.