Учитељ
63
већи дио таквијех учитеља. Онај пак дио учитеља, који је из Богословије и доцније из полугимназије јако је крочио напријед у оспособљењу, те и одатле имамо врло ваљанијех учитеља. Скоро су привремени учитељи отпуштени, а прије тога многи основњаци и сами напуштили су учитељску службу, те данас с правом можемо рећи, да је једина струка чиновничка у Црној Гори — учитељи, која је већином спремљена за свој позив. "Мање спреме учитељима помогле су да се усавршавају шк. књижнице и помјесна удружења. Г. 1901. основано је и Црн. Учит. Удружење, за које се мора рећи, да је само до данас по имену постојало. Усавршавању учитеља помогла је и „Просвјета“, лист Министарства Просвјете и Црк. Послова за цркву и школу, коју је уређивао Јован Павловић, Министар Просвјете и Црк. Послова. По смрти Министра Павловића уређивао је и издавао „Првсвјету“ прота Јово Сундечић с додатком трећега дијела за народно благо. Послије Сундечића уређивао је овај лист Јово ЈЉепава, начелник Министар. Просвете и Црк. Послова, са истом диобом — за цркву и школу и издањем као пок. Ј. Павловић. Тек. 1905. г. иницијативом Ђура Шпадијера, којему је част бити писац овога реферата, покренуше цетињски учитељи: Ђуро Шпадијер, Радоје Поповић, Перо М. Калуђеровић и Андрија Вукић први стручни и педагошки лист у Црној Гори под именом „Учитељски Лист“, као своје издање. Да се учитељи одаду својему послу с вољом, између осталога, помогло је и материјално стање, које је до скора задовољавало наше учитеље, јер су плате биле удешене према приликама. Учитељске плате до 1897. г. биле су обично 120, 150 и 200 талијера у злату са станом и огрјевом. Плате и повишице давате су по увиђавности надлежне власти према способности, труду, владању, успјеху у раду и мјесту, гдје је учитељ службовао. Г. 1897. војвода Симо Поповић, ондашњи Министар Просвјете и Црк. Послова, уреди „Закон о уређењу плата наставника средњијех и основнијех школа“, који 20. августа исте године ступи на снагу. По овоме Закону учитељи су подијељени на сшалне и привремене, први на сталне првога реда и на сталне другога реда,
а други на привремене |, П, Ши ЈУ реда. Стални учи-